Tek pre nekoliko minuta u bazni kamp stigli su posledji članovi ekspedicije posle uspešnog uspona na Manaslu (8163m). Svi popeli, svi se vratili, svi živi i zdravi, svi umorni ali nasmejani! Ovo bi mogao komotno da bude kraj današnjeg izveštaja. Šta više da napišem? Da sam sinoć čekao poslednjeg člana da udje u šator na 6900m tek oko 21.30h? Da mi nije bilo svejedno dok danas svi nisu došli u bazni kamp? Da zadnje dve noći nisam spavao? Da sam plakao od sreće kada su popeli vrh? Sve to već znate. Da smo sinoć pokušali spašavanje jednog alpiniste, ali da na žalost nismo uspeli. Tužno je da posle cele noći sav trud ne urodi plodom i da se pred zoru ugasi jedan život. Jedino znam da je bio iz Francuske i to je sve. Zar je bitno odakle je?
Jedino znam da sam dužan ovoj planini i to mnogo. Da, svestan sam toga. Do sada nisam ni od koga toliko mudrosti naučio kao što sam od Planine “Duše” dobio u proteklih 30-tak dana. Teško je to opisati rečima. Jednostavno znam da se kući vraća neko drugi, a ne onaj ko je otišao na ekspediciju.
Večeras nisam hteo da ih diram i da im tražim fotke i video klipove. Sutra ćemo poslati puno fotki sa završnog uspona.

Neka se odmaraju. Zaslužili su.

Vodja ekspedicije
Dragan Jaćimović