Arhiva vesti

Ovo je arhiva svih nasih vesti i clanaka, sa ekspedicija, avantura i desavanja. Izaberite mesec i godinu da bi vam se otovorili clanci iz tog perioda. Pogledajte dnevnike sa avantura, fantasticne slike kao i poneki video.

29 Aug

2008

posted by:

admin

0

Komentara

< Nazad na arhivu 2008 godine

Manaslu ’08 – Kompletan dnevnik ekspedicije

MANASLU (8163m)
Izveštaj sa prethodne ekspedicije

08.10.2008.
Sada nam polako postaje jasno šta smo to gore iznad oblaka uradili. Ovde saznajemo da je u baznom kampu Manaslu bilo preko 350 penjača iz celog sveta, i to kakvih. Okupili su se ljudi koji imaju svih 14 vrhova preko 8000m, a nekoliko njih sam sreo kojima nedostaje dva-tri vrha pa da završe priču. Statistika kaže da je samo nekih 7-8% od ukupnog broja penjača uspelo da stigne do magičnog vrha Manaslua (8163m)! Od nekoliko ekspedicija koje su stigle do cilja, mi smo daleko najuspešniji (80%) i sa 10 penjača na vrhu predstavljamo pravo iznenadjenje za sve. Ali to su samo brojke koje ne znače ništa. Ekspediciju su činili živi ljudi koji su posle mnogo napora i odricanja stigli do kraja puta. Nadam se da su nešto naučili na tom putu i da će to novo iskustvo prenositi svima onima koji su željni znanja.”

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

07.10.2008.
Nekim čudom uspeli smo da dogovorimo sa nepalskom vojskom helihopter Mi-17 na relaciji Sama-Katmandu. To čudo nas je poprilično koštalo. Ali kada imate karte za let kući koji ide prekosutra, onda nema mnogo razmišljanja. Nisam ni znao da ovaj helikopter može da ponese ovoliko tereta! Neko je prokomentarisao: “Ovo je najrizičniji deo ekspedicije!” Medjutim sve je bilo OK. Naš pilot očigledno zna svoj posao.

U grad smo ušli smrdljivi i prljavi, a kako drugacije. Smeta nam ova vrućina i prašina, a zbog toga svi dišemo dosta teško. Taman smo se navikli na razredjen vazduh himalajskih visina, sada ponovo aklimatizacija – samo na normalne uslove. U gradu sam sreo dosta prijatelja koji su već čuli za naš podvig. Glas je stigao pre nas.

Sada nam predstoji šišanje, brijanje a mogli bi i da se okupamo! Da ne plašimo malu decu kada se vratimo kući.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

06.10.2008.
Sinoć, samo što su svi stigli u bazni kamp počeo je da pada sneg! Padao je svu noć tako da smo jutros po magli popakovali sve stvari za transport. Dok smo silazili ka selu Samagaon sneg nas je pratio sve dok nismo sišli ispod 4000m. A onda drvece, zelenilo, trava i himalajski potoci na sve strane. Sve miriše na planinske trave. Kakva promena!

Svaki završetak ekspedicije mi je nekako isti. Silaziš u miroljubivije predele, uglavnom nasmejan i zadovoljan. Nekako čudno smiren i ispunjen posmatraš stvari oko sebe. Znaš da je iza tebe ostalo jedno veliko delo, i to ti je dovoljno.

Juce sam otišao do Himex kampa da se zahvalim Russel-u i njegovim Šerpasima, jer da nije bilo njihovog pokušaja uspona na Manaslu prethodnog dana, pitanje je da li bi mi bili ovako uspešni. Treba biti realan a ne kao neki u BC Manaslu, koji pričaju kako su ovaj vrh popeli kao od šale. Još smešniji su oni koji pričaju kako su popeli vrh bez podrške Šerpasa. Samo jedno pitanje za njih: Ko vam je postavio fiksnu užad do vrha? Dobra vila?

U Samagaon-u nema signala za BGAN, ali sam sa zadovoljstvom prošetao malo dalje kako bi poslao fotke sa uspona.

Zaslužili ste, jer je i vaša podrška bila sjajna.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

05.10.2008 17.00h
Tek pre nekoliko minuta u bazni kamp stigli su posledji članovi ekspedicije posle uspešnog uspona na Manaslu (8163m). Svi popeli, svi se vratili, svi živi i zdravi, svi umorni ali nasmejani! Ovo bi mogao komotno da bude kraj današnjeg izveštaja. Šta više da napišem? Da sam sinoć čekao poslednjeg člana da udje u šator na 6900m tek oko 21.30h? Da mi nije bilo svejedno dok danas svi nisu došli u bazni kamp? Da zadnje dve noći nisam spavao? Da sam plakao od sreće kada su popeli vrh? Sve to već znate. Da smo sinoć pokušali spašavanje jednog alpiniste, ali da na žalost nismo uspeli. Tužno je da posle cele noći sav trud ne urodi plodom i da se pred zoru ugasi jedan život. Jedino znam da je bio iz Francuske i to je sve. Zar je bitno odakle je?

Jedino znam da sam dužan ovoj planini i to mnogo. Da, svestan sam toga. Do sada nisam ni od koga toliko mudrosti naučio kao što sam od Planine “Duše” dobio u proteklih 30-tak dana. Teško je to opisati rečima. Jednostavno znam da se kući vraća neko drugi, a ne onaj ko je otišao na ekspediciju.

Veceras nisam hteo da ih diram i da im tražim fotke i video klipove. Sutra ćemo poslati puno fotki sa završnog uspona.

Neka se odmaraju. Zaslužili su.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

04.10.2008 15.00h (local time)
Svi su se spustili u C3 (7450m) i sada se po dogovoru spuštaju u gornji C2 (6900m). Očekujem njihovo javljanje oko 16.00h iz C2 kako bi završili današnji dan. Bar po glasu bih rekao, od onih što sam se čuo putem radio veze, da su svi veseli i zadovoljni ovim velikim uspehom. Ali neka još malo. Trenutno su u oblacima i ne vidim ih. Sačekaćemo da se spuste u C2.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

04.10.2008 11.30h (local time)
Svih deset članova ekspedicije je bilo na vrhu i sada se vraćaju ka C3. Zajedno su na okupu, odpenjavanju polako i svi se osećaju dobro.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

04.10.2008 10.00h (local time)
U 9.30h na vrh su izašli Kristina (Nina) Adjanin, Amerikanac Bob Jen i Šerpa Tindu! Ostatak grupe nalazi se odmah ispod vrha i uskoro očekujem da izadju na Manaslu (8163m). Kada stignu u bezbednost šatora na C3 (7450m), poslaću detaljan izveštaj.

Za sada bez vrištanja, skakanja i suza!!! Teži deo posla nam je ostao. Još malo strpljenja!!

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

03.10.2008 17.00h (local time)
Svi su u satorima u C3 (7450m). Danas je nekom bilo teže nekom lakše ali svi su stigli do 15.00h. To je dobro vreme jer će nam sutra trebati svaki delić kiseonika koji je ostao u bocama. Zasto? Zato što je danas ekipa predvodjena Russel-ovom ekspedicijom (njih ukupno oko 20) pokušala da popenje Manaslu (8163m), ali nije uspela. Niko nije popeo vrh a mi smo sutra na redu.Nije mi svejedno.

Odustali su na jednoj teškoj deonici ispod vrha, ne zato što nisu mogli da je popenju, već zato što su do tog momenta bili spori i kiseonika više nije bilo. Morali su da se vrate.

Večeras treba da napravim plan sa nekoliko rezervnih varijanti i onda da im saopstim. Mislim da znam šta mi je činiti, ali treba to sprovesti u delo. Naročito ovde i naročito sada. Baš sutra. Postavlja se hiljadu pitanja: Da li su svi spremni? Da li će vreme noćas biti kao po prognozama? Da li će biti dovoljno kiseonika koji sam planirao? Da li će ujutro vetar odložiti uspon?…

Ono što je od mene zavisilo do sada, uradjeno je: Imaju najbolju šansu koju je ove godine iko imao. Sada je na njih red. Doveo sam ih u poziciju u kojoj je procentualno ove godine bilo 10% penjača na Manaslu. Njihovo je da penju, a moje ostaje da brinem o njihovoj bezbednosti.

Samo lud čovek prognozira rezultat uspona na vrh poput Manaslua, ali ja mislim da će oni sutra uspeti.

Verujem u svoj tim.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

03.10.2008 13.00h (Local time)
Sinoć sam uspeo da postignem dogovor za današnji dan.

Kada je posle svega još osvanuo divan dan, znao sam da će sve ići kako treba. Jutros je bilo hladno i vetrovito ali morali su da krenu na vreme sa penjanjem. Posle ispenjanih dva sata prešli su na kiseonik. Šta znači podrška prijatelja!!

Pred polazak na ekspediciju iz kompanije Comtrade dobili smo nove “TopOut” kiseoničke maske. Odjednom su ubrzali, i što je najvažnije, najkritičniji deo su prešli dosta brzo.

U 12.00h sam imao radio vezu sa njima. Svi za sada napreduju dobro i nema zdravstvenih problema.

Najkasnije do 14.00h bi trebalo da budu u C3 (7450m).

Zbog jakog sunca ispod C2 je velika opasnost od lavina, ali mi smo daleko iznad. Naš glavni problem može da bude samo jak vetar.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

02.10.2008.
Kakav težak dan. Mislio sam da danas ne pišem izveštaj. Od jutros u 04.00h pa sve do po podne pratio sam situaciju na planini. Mogla bi knjiga da se napiše. Neke stvari je teško i napisati, jer neke stvari ne razumem. Planinu apsolutno razumem, ali neke ljude nikad neću razumeti.

Imali smo dogovor za C3 (7450m) ali su sve ekspedicije odustale. Ostali smo mi i Russel-ova ekspedicija. Na kraju negde na pola uspona do C3 pojavljuje se problem sa lavinoznom deonicom gde smo imali pauzu od 2-3 sata kako bi doneli odluku. Šerpasi su se pokolebali, a nama je iscurelo vreme, tako čak i da smo nastavili stigli bi u C3 tek pošto bi pao mrak, a to je nedopustivo. Zato sam doneo odluku da se vrate na 6900mnv i tu naprave kamp. Takodje, u medjuvremenu, drugi tim sam pomerio u toku dana sa 6500mnv na 6900mnv kako bi ih spojio sa prvim timom. Pošto imamo samo sledeća dva dana koliko-toliko lepog vremena, želim da sutra pokušamo svi zajedno da dostignemo C3 (7450mnv) a onda idući dan pokušamo na vrh.

Trenutno pregovaram sa Sirdarom i Šerpasima o toj ideji. Znam da im nije svejedno jer je uspon do C3 veoma nezgodan. Svi članovi ekspedicije se osećaju odlično i sa nestrpljenjem očekuju moju odluku večeras.

Nije lako. Ali je moguće…

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

01.10.2008.
Evo došao je i oktobar, a mi još uvek dajemo sve od sebe kako bi došli u poziciju za summit day. Dan sam proveo uglavnom sa radio uredjajem u ruci, vodeći razgovore sa timom koji penje i sa našim Šerpasima. Kada se sve završilo mogao sam da vam napišem ovaj izveštaj iz našeg komunikacijskog satora.

Vesti su više nego dobre, bez brige za sada. Oba tima su ispenjala do C2 koji se sada nalazi na 6500mnv. Staro mesto kampa C2 (6700mnv), posle silnih snegova, nije dovoljno bezbedno pa smo se odlučili za drugu poziciju. Plan je da sutra prvi tim penje do C3 (7400mnv) zajedno sa još dva Šerpasa, a drugi tim ostaje još jednu noć u C2 kako bi se dodatno odmorio i aklimatizovao. Oni kreću za njima dan kasnije. Ali videćemo, još može biti dosta iznenadjenja, ovo je Manaslu. Vreme je dobro. Ima nešto oblaka ali bez padavina. Severozapadni vetar malo pojača ujutro, ali u granicama dozvoljenog. Svih deset članova ekspedicije koji su podeljeni u dva tima, osećaju se odlično i jedva čekaju svoju šansu.

Zoran Mitrovic je u bazi i nema zdravstvenih problema.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

30.09.2008.
Ovakvi dani postoje da bi vas uništili ili još više ojačali za sva buduća životna iskušenja. Od kada dolazim na Himalaje, a ima tome puno godina, ovakav dan nisam doživeo. Čini mi se da sam danas naučio toliko koliko za sve prethodne ekspedicije. Ukratko, sinoć je sve bilo gotovo, jer je većina ekspedicija rešila da odustane. U tom trenutku Šerpasi su rekli takodje – ne. Ali Henri Tod i ja nismo mislili tako. Posle silnih pregovora stari as je uspeo da ubedi još jednu ekspediciju da nam se pridruži kako bi zajednčki postavili fikseve do C3 (7450m). Sami nismo to u stanju da uradimo.

Posle naše odluke da nastavimo, odjednom nekoliko njih se predomislilo i sada žele da penju vrh, ali tek posle nas. Mudro, nema šta. Mi smo danas takodje uspeli da obnovimo naš uništeni C2 (6700m) tako da već sutra u njemu može da se boravi. Naša druga grupa se pridružila prvoj u C1 (5800m) tako da će sutra rano pokušati zajedno da stignu u C2. Prethodnu noć smo imali nešto oko 20 cm novog snega, što je prihvatljivo, a narednih dana zahvaljujući severozapadnom vetru vreme bi trebalo da bude mnogo bolje. Nadamo se.

Videvši da se iz sata u sat odluke menjaju i da je situacija oko našeg uspona veoma neizvesna, Zdena je prokomentarisao: “Vodjenje ekspedicije na Manaslu je kao rešavanje jednačine sa hiljadu nepoznatih!”. Pa i nije daleko od istine. Juče su naše šanse da popenjemo Manaslu bile 0%, ali već danas mislim da su nam šanse 50% da će neko od članova ekspedicije biti na ovom preceptor vrhu.

Jutros je još jedan član ekspedicije ostao u bazi. Zoranu Mitroviću se pokrenuo kamen u bubregu i za njega je ekspedicija završena. On je u baznom kampu i sačekaće ostatak tima da se vrati sa planine.

Dakle posle Gafe, koji je odustao jos pre petnaestak dana, i Zoran zbog zdravstvenih razloga ne može da nastavi upon. Ostalih deset članova ekspedicije hrabro ide dalje.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović
29.09.2008.
Ovo je jedan od najznačajnijih datuma u mom životu.Zato je danas prva grupa napustila bazni kamp sa namerom da popenje čuveni Manaslu. Nadam se da će današnji dan biti srećan početak jednog velikog dela, jer je od 1956. godine do danas samo nešto manje od 300 alpinista popelo ovaj vrh.

Pre par sati Šerpasi su nam javili da C2 više ne postoji. Sve je izgubljeno. Dobro, šta je tu je treba to što pre zaboraviti, gledamo sada da što bolje organizujemo naše sutra. Inače, ovde ponovo pada sneg, ali ne tako jako kao prethodnih dana. Prognoza kaže da će još sutra malo padati, a onda slede četiri lepa dana. Nadamo se da je tačna.

Postoji još jedan objektivan problem a zove se C3 (7450mnv), ali o njemu ćemo razmišljati narednih dana.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

28.09.2008.
Dan smo proveli u pripremama. Proveravaju se maske, suše se vreće za spavanje, a ima i onih koji skaču od radosti jer sutra kreću u planinu. Obično kada dugo čekate zbog puno snega, a onda dobijete šansu od nekih 5-6 dana lepog vremena, tada shvatite da morate mnogo da radite i da budete brzi. A to nije baš tako lako.

Nekoliko ekspedicija je imalo C2 na visini od 6400mnv (mi smo na 6700mnv) i danas su im javili da je njihov kamp pod debelim slojem snega. Kopali su okolo ali bez rezultata. Takodje izgubljena su sva fiksna užad i aluminijumske lestve od C1 do C2! Dakle sve ispočetka a vremena nema.

Sutra rano ujutro naši Šerpasi će proveriti šta je sa našim kampom C2 (6700mnv). Od toga mongo zavisi, jer nam je gore u šatorima ostalo dosta opreme, gasa, hrane i boca sa kiseonikom. Sve to imamo u rezervi, ali nemamo vremena da sve to ponovo organizujemo u visinskim kampovima. Naime, od 05.10. (Nedelja) vreme se ponovo pogoršava i sezona je završena. Baš je zanimljva ova planina, jel da?

Ali, ne damo se. Sutra prva grupa kreće u C1. Od sutra i Šerpasi i mi moraćemo mnogo truda da uložimo kako bi uopšte imali šansu za upon na vrh. Tako vam je to, Priroda je moćna a mi smo suviše mali. Ali zato nismo malodušni, jer šansa uvek postoji. Misli lepše, vidi dalje…

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

27.09.2008.
Prethodnu noć po prvi put imali smo čisto zvezdano nebo iznad nas. Bilo je jako hladno, što nam je dalo za pravo da se nadamo da će konačno osvanuti sunčan dan. I bi tako. Kako smo se samo radovali! Svi su odjednom optimisti. Ako je ova promena vremena zahvaljujući vama koji šaljete poruke podrske i navijate za nas, onda nemojte da prestajete. Nastavite i dalje, jer nam je sada podrska potrebnija nego ikad. Treba biti mudar. Sačekaćemo dva dana da se ispadaju sve ove lavine, i onda krećemo.

Svi. Da dobro ste pročitali. Svi.

Kao što se vidi na slici put od C1 do C2 nije nimalo naivan. Sve je izlomljeno i prepuno seraka koje pritiskaju tone snega. Ali imamo mi rešenje i za to. Danas su neki odmah pojurili gore, jer je lep dan. Neka im je Bog upomoć. U prvim danima posle padavina lavine imaju svojih pet minuta (vidi jednu od slika). Taktika završnog uspona mi je malo komplikovana da bi je sada objašnjavao, ali kada se sve završi videćemo koliko je bila dobra. Od sutra uveče satelitski telefon, na koji ste nam slali poruke i zvali članove ekspedicije, biće isključen! Podršku možete slati na našu web adresu, na kojoj možete dnevno pratiti sva dešavanja u narednim danima.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

26.09.2008.
Upravo sam završio svoje dnevno vežbanje. Dva puta dnevno uzmeš lopatu u šake, obilaziš šator i bacaš sneg što dalje od njega. Jutros smo imali oko sat vremena plavog neba na jugu. To je bila varka za malo nade, jer je posle čitav dan padao sneg. Kako mu ne dosadi više?

Ako je verovati izreci da je najcrnja noć upravo pred izlazak sunca, onda bi trebalo i kod nas da dodje lepo vreme. Što se tiče naših šatora u C2, davno smo ih prežalili. Medjutim, nisu samo oni problem, u njima smo ostavili i deo lične opreme za uspon na vrh. Sada je sve to deo istorije ove planine.

A mi? Mi iu dalje čekamo. Valjda ćemo nešto i dočekati.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

PS. Nedostaju nam ovde Dragan, Sale, Banči, Šime, Keno, Ron… ljudi koji su svojim vedrim duhom pravili sjajnu atmosferu na mojim ekspedicijama. Možda bi nam i sada doneli vedro nebo iznad Manaslua. Ko zna …

 

25.09.2008.
Izgleda da ne ide. Od prošle večeri do danas popodne u bazi je palo još pola metra novog snega! Jutros sam jedva izašao iz šatora. Šerpasi iz C1 su javili da je gore još lošija situacija. Smer ka C2 je potpuno izmenjen od nanosa snega. Više se ne može penjati već samo plivati kroz nanose! Danas su bazni kamp napustile još tri ekspedicije. Ostali se premišljaju, a mi pokusavamo da pronadjemo saveznike kako bi ako se promeni vreme pokušali uspon. Nada umire poslednja, tako bar kažu. Imamo još 12 dana do polaska za Kathmandu i naravno čekećemo. Mada su nam šanse veoma male. Što je gora situacija, ekipa je sve veselija i odlučnija.

Sada mi je jasno zašto je tako malo ljudi popelo Manaslu. Planina je prelepa, ali negostoljubiva.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

24.09.2008.
Bliži se trenutak raspleta. Svi u baznom kampu prave planove za završni uspon. Videćemo ko će biti uspešan i ko će najbolje razumeti ovu neobičnu planinu. Mi i dalje posmatramo vreme, uslove na planini i naravno trudimo se da održimo dobru atmosferu u ekipi. Nema bolesnih što je najvažnije.

Vreme se izgleda popravlja, ali još uvek povremeno pada sneg. Danas nam je u bazi bio naš oficir za vezu. Stigao čovek čak iz Kathmandua da proveri da li zagadjujemo prirodu. Bilo je i nekoliko expedition leader-a kako bi se pravila savezništva za zajednički upon na vrh. Poznato je da ja ne volim gužvu tokom zavrsšnog uspona, pa ćemo se mi verovatno držati negde po strani. Tiha voda breg roni.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

23.09.2008.
Izgleda da se nešto dešava. Jutros smo imali sunce do negde 10h, posle toga su se navukli oblaci i promicao je sitan sneg. Kao da se vreme smiruje i da će narednih dana biti bolje. Moj drugi tim se vratio iz C1 odakle su doneli ove fotke. Gore ima 1,5m novog snega, a što se tiče šatora imali smo sreće – samo jedan je polomljen!

Za sada niko ne planira da poseti C2 jer je mnogo novog snega, tako da je opasnost od lavina ogromna. Jedna od ekspedicija je odustala od daljeg uspona i vraća se kući. Nemaju više strpljenja da se nadmudruju sa planinom. Mislim da će narednih dana još njih spakovati šatore. Što i nije tako loše, jer je zbog zatvaranja Tibeta ovde došlo preko 300 alpinista iz celog sveta. Nikada se u istoriji Manaslua nije skupilo toliko ljudi u podnožju planine sa namerom da popenju njen vrh.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

22.09.2008.
Danas smo ispratili drugu grupu u C1. Mada sneg i dalje pada do C1 je još uvek bezbedno da se penje. Njima je dosadilo u baznom kampu pa su odlučili da prenoće jednu noć gore na 5800mnv. Jednostavno, bolje je biti malo u pokretu nego ležati danima u bazi. Ostatak ekipe je ovde i svi zajedno čekamo bolje vreme.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

21.09.2009.
Jutarnje sunce je bila samo varka za nestrpljive. Oni koji kasne sa aklimatizacijom potrčali su u C1. Durbinom sam gledao ogromne naslage novog snega po seracima od baze pa sve do C2. Svi naši šatori su zatrpani, a takodje nijedno fiksno uže se ne vidi. Južno od nas formacije oblaka jasno su ukazivale da će danas posle podne ponovo sneg. To se naravno i dogodilo. Nadam se da će sa onima koji su otišli u C1 biti sve u redu.

Mi ćemo sutra prvo poslati Šerpase u naš C1 kako bi utvrdili veličinu štete. Za sada je potpuno neozbiljno davati bilo kakve prognoze. Ostaje nam samo da čekamo. Vremenske prognoze su vrlo neprecizne, pa više ne obraćam paznju na njih.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

20.09.2008.
Jel da da je dosadno da pišem kako ovde pada sneg? Danas je toliko pojačao da smo morali svaka dva sata da čistimo šatore, jer bi nam šipke popucale od tereta. Ono što me više brine to je situacija u C1 i C2. Gore imamo 11 postavljenih šatora i dosta opreme u njima. Ako polovina od njih ostane čitava biću zadovoljan.

Sledeći problem ovde u bazi tiče se solarne energije. Punjenje baterija je prekinuto jer sunce odavno nismo videli. Jedino je atmosfera u ekipi još uvek odlična. Jutros smo zbijali šale na sopstveni račun i situaciju u kojoj smo se našli. Ja sam i dalje optimista, jer sam bio u sličinim situacijama i znam da su dovoljna dva sunčana dana da sav ovaj sneg nestane.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

19.09.2008.
Današnji izveštaj mogao sam i da ne napišem. Na Manaslu ništa novo. Sneg i dalje pada, a mi smo u bazi. Jedino je sada nešto hladnije i duva vetar. Po ceo dan smo u gustoj magli.

Vremenska prognoza kaže da će ovaj ciklon što je došao sa istočne obale Indije, “verovatno” da popusti narednih dana. Od tog njegovog popuštanja nama je sve gore ovde. Za sada nam planina ne daje velike šanse za upon za vrh. Ako se ukaže prilika potrudićemo se da je iskoristimo, ako ne – kući.

Nešto mi govori da će posle 23.09. sve da krene na bolje. Sačekaćemo još koji dan. Danas vam šaljemo još jedan ne montiran

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

18.09.2008.
Sinoć je došlo do nagle promene vremena. Sneg je počeo da pada oko ponoći i dok ovo pišem (16h) još uvek pada. Morali smo rano jutros da vratimo prvi tim iz C2 što pre na sigurno u bazu. Uspeli su da stignu pre nekih dva sata. Napravili su kratku pauzu u C1, a onda nastavili dalje. Došli su umorni i mokri od vlažnog snega. Drugi tim sam vratio u bazu još ranije pre njih, jer po ovakvom vremenu nema uspona.

Oni su malo nervozni jer nisu završili aklimatizaciju do kraja. Misle da je ovo trka. Ali razumem ih, nemaju strpljenja ni iskustva, svi bi hteli na vrh odmah i sada. I pored toga što su znali da se otkačila lavina na našem smeru, hteli su da idu danas u C2 po svaku cenu! Jedva sam ih vratio nazad.

Sada je sve u redu, svi su u bazi i odmaraće verovatno naredna dva dana dok ne stane ovaj dosadni sneg.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

17.09.2008.
Konačno sunce da obasja naš kamp. Ali na kratko. Izmedju 04h i 10h imali smo kratak period plavog neba iznad nas i naravno iskoristili smo ga na najbolji način. Prvi tim je u tom periodu uspeo da ispenje famozni kuloar i najnebezbedniju deo na putu ka C2 (6700mnv). Za to vreme stigli su do 6200mnv, da bi kasnije usporili jer je krenuo da pada sitan sneg. Javili su radio vezom iz C2, da su jako umorni ali ipak zadovoljni ispenjanom deonicom. Mislim da smo odabrali najbolji trenutak za uspon na ovoj deonici. Sada su svi gore i posle jednog noćenja, sutra rano se vraćaju nazad. Drugi tim je danas lagano iz baze otišao u C1. Javili su da je kod njih sve u redu i da ako bude sve kako treba, noćas kreću ka C2. Čekaju moje informacije da bi nastavili dalje. Inače ovde u bazi je vrlo napeto jer su dva tima u pokretu. Puno toga treba kontrolisati i slati informacije, kako penjačima tako i Šerpasima.

Neki nam šalju poruke kako bi trebalo da objavimo imena penjača u timovima i gde se nalaze.

Postoji razlog zašto to ne radimo. Veliki je mentalni pritisak svakoga dana. Manaslu nije šala i oni to osećaju.

Treba ih pustiti da misle samo o danu koji je pred njima.

Slike koje saljemo su i dalje do C1. Sutra popodne, dolazi prvi tim u bazu i donosi sveže fotke.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

16.09.2008.
Ništa novo na “Planini Duše”. Sneg i dalje pada, a lavine su postale svakodnevnica tako da se svi začudimo kada ne čujemo nikakvu buku. To više nisu lavine, već vodopadi snega koji se konstantno slivaju niz kuloare. Jutros u 04.00 h prva grupa trebalo je da penje ka C2(6700mnv), ali nisu mogli. Mnogo novog vlažnog snega je napadalo po kritičnim tačkama u smeru, te sam ih ostavio još jedan dan u C1. Očekujem da se danas makar malo pojavi sunce i da se na desetine tona snega sjuri u glečer gde će biti bezopasan po nas.

Druga grupa nije napustila BC Manaslu. Sve je odloženo za jedan dan. Posmatramo Manaslu i vežbamo sopstveno strpljenje. Sada ćemo videti koliko smo jaki kao tim.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

15.09.2008.
Sneg i dalje pada. Očekivali smo bar za danas malo lepše vreme jer smo u bazi imali Pudja ceremoniju. Nadamo se da će molitve koje je izgovorio Lama iz Same stići do Bogova planine kojima su namenjeni. Ceremonija je trajala oko dva sata. Kada naš sirdar Kami organizuje Pudju sve mora da bude po propisima! Pored čanga pila se i “Revita“, koja je za kratko vreme postala omiljeno piće Šerpasa.

Danas posle ranog ručka prva grupa od 6 penjača krenula je ka C1. Oni će sutra rano ujutro (oko 04h) krenuti sa usponom ka C2 (6700mnv). Dok oni sutra budu savladavali najopasnije detalje na smeru, druga grupa od 5 penjača krenuće iz baznog kampa ka C1. Druga grupa će u sredu ujutru krenuti ka C2 kada se prva grupa posle prespavane noći na 6700mnv bude vraćala nazad. Zašto baš ovako? Jer je previše opasno i sporo kada bi svi zajedno krenuli ka C2. Ovako su brži i efikasniji. Ovako Šerpasi i ja možemo mongo lakše da kontrolišemo situaciju. Ekipa je spremna i raspoložena. Jedino me brine veliki broj penjača u C1. Gužva na užetu tokom penjanja ka C2 može da bude veliki problem. Zato sam ih posavetovao da krenu malo ranije pre ostalih kako bi imali čistu situaciju ispred sebe.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

14.09.2008.
Nedalja. Težak i vlažan sneg pada neprekidno od prošle večeri. Svuda oko nas sivi oblaci. Takav nam je i dan bio. Pored moje užurbanosti oko pripreme i organizacije konačnog uspona u C2 (6700mnv), pozvao me je Gafa u njegov šator da popričamo. Naslućivao sam šta će reći, ali sam mu dozvolio da on donese odluku. Ipak je on puno stariji od mene. Poštujem to.

Kaže da ovoga puta mora da odustane jer ga “planina neće”. Teško mu ide aklimatizacija, a sa druge strane prehladio se u C1 i misli da bi se zdravsteno stanje moglo pogoršati ako bi nastavio uspon. Od mene je tražio da mu organizujem povratak kući što je pre moguće, tako da je već danas napustio BC Manaslu i sa još jednim porterom spustio se u selo Sama. Sutra će helikopterom za Pokharu, a zatim autobusom do Kathmandua. On se odlično oseća i mnogo mu je žao što mora da nas napusti. Njegove reči to najbolje ilustruju:” Ne postoji pisac koji bi opisao atmosferu koja vlada u ovoj ekipi. Hvala vam na svemu.”

Mi nastavljamo dalje.

Pored toga što aparat radi u ovim ekstremnim uslovima, pomaže nam da uz pomoć ugradjenog GPS uredjaja , iscrtamo preciznu rutu uspona sa svim pozicijama i visinskim razlikama.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

Nedelja, 14.9.2008 u 5 sati ujutro
Kami, nas sidrar, upravo je otresao snijeg sa mog satora. I ove noci, kao svake u posljednoj sedmici, padao je snijeg. Ne mogu vise spavati. Razmisljam o planini Manaslu, koja caruje iznad naseg baznog kampa. O planini, koja se ponosi imenom planina duse. Vec smo na polovini ekspedicije, a planinu dobro nismo ni dotakli. Na tome u ovom momentu nemamo ni prava, jer jos nismo imali pudzu. Pudza je budisticki ritual, koji mora da se obavi prije odlazka na planinu. Bit ce sutra. Svi cemo se okupiti pored kamenog oltara I zamoliti planinu za sretan odlazak i vracanje sa planine. Da niko ne padne u pukotinu, oklizne se, dobije bolest ili zauvijek ostane na planini. U vrijeme pudze slozit cemo svu opremu, koja bi mogla ozlijedit planinu (cepine, bajle, dereze) pored oltara i ostre dijelove namazai sa jakovim maslom. Tako ce nam planina oprostiti. Razvucemo i budisticke molitvene zastavice iznad oltara i baznog kampa. Vjetar ce ponijeti nase molitve prema planini. Sutrasnji dan je vrlo vazan za sve nas I rado ga ocekujemo.

Manaslu – planina duse, zasada nam je otvorila svoje kapije. Svako jutro nam se ukaze u najlepsom izdanju, obasjana suncem i uljepsana novim snijegom. Ponosno nas gleda sa visine, kao da nas pita koje su nase namjere. Dali smo dosli ovdje, da joj se poklonimo, izkazemo cast i divljenje, i da se zavjetuemo da uspon na njen vrh za nas predstavlja bogastvo, koje cemo, ako uspjemo, nositi citav zivot u svom srcu. Ako su nasi motivi drugaciji, egoisticki, motivisani dokazivanjem, planina ce to osjetiti i put ce se zatvoriti. Ovo je kraljevstvo planine Manaslu i mi smo ovdje samo gosti. Vec u ovom trenutku, kad se opustimo, zaboravimo sve drugo i u tisini zagledamo se prema toj prekrasnoj planini, shvatimo da nam Manaslu donosi puno darova. Najveci od tih je taj, da imamo mogucnost, da se zagledamo i u svoju dusu. MANASLU, HVALA TI..

Simona Pogac,

clan ekspedicije

 

13.09.2008.
Danas je oko 11.30h stigla iz C1 kompletna ekipa. Posle dve prospavane noći na 5800mnv izgledaju mi odlično. Očekivao sam da će se više žaliti na umor i glavobolju, ali izgleda da su za sada dobro aklimatizovani.

Jutros je zajedničkim snagama krenulo fiksiranje ka C2. Ali pravim smerom! Naime, jedna od ekspedicija koja je ovde došla medju prvima (imena neću navoditi iz kolegijalnih razloga-ponekad i najbolji greše), postavila je ka C2 fikseve ali totalno pogrešnim smerom! Sreća je pa smo na vreme primetili i sada su stvari pod kontrolom. Sneg u bazi i dalje pada, ali su najavili da će se od ponedeljka vreme stabilizovati. Nadamo se…

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

12.09.2008.
Danas je bio dan za posmatranje smera iz C1 (5800) ka C2. U prilog tome išlo nam je i vreme. Naime, iznad 5000mnv uglavnom je bilo lepo vreme, a ispod te visine – red kiše, red snega, pa sunce – onda u krug!

Prva noć u C1 je protekla bez problema ako izuzmemo kod nekih privikavanje na novu visinu. Juče popodne je bio sastanak svih vodja ekspedicija gde je dogovoren redosled postavljanja fiksnih uzadi. Mi smo dobili bingo na lutriji : Zajedno sa još dve ekspedicije postavljacemo od C1 do C2 (6800mnv)!

Kao što vidite prethodni C2 (6200mnv) je ukinut jer se ne nalazi na bezbednom mestu, tako da predstoji fiksiranje 1000mnv najteže deonice u smeru. Taj posao kreće prekosutra.

Sutra očekujem povratak ekipe u bazu sa puno novih fotografija.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović
11.09.2008.
Od jutros pada sneg. I nema nameru da prestane. Ekipa je danas otišla u C1 i gore će imati dva noćenja.

Imali smo nekoliko kontakata radio vezom i svi izveštaji su više nego dobri. Jedino od ovog novog snega na istočnoj steni Manaslua su ponovo krenule lavine. Mi smo dovoljno daleko od njih, jedino što nam ne daju da spavamo zbog silne buke. Umesto slika sada vam

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

10.09.2008.
Danas je pauza u bazi. Od jutros je u nekoliko navrata padao sneg. Uglavnom smo razradjivali taktiku aklimatizacije pijuckajući čaj u trpezarijskom šatoru. Sortirali smo opremu za visinske kampove koje će sutra Šerpasi da iznesu u C1. Za sada tehnika savršeno funkcioniše, tako da od sutra krećemo sa slanjem video klipova. Zahvaljujući prijateljima ekspedicije audio i video signal je uvek dostupan svima.

Planiramo da krenemo sutra u C1, i da ostanemo gore dve noći. Svi članovi ekspedicije se osećaju odlično i vrlo su raspoloženi.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

10.09.2008.
Sine moj, srećan ti 13. rodjendan i neka ti svako dobro Bog da. Pošto baka ne koristi internet ti joj prenesi sve najlepše želje za njen 65. rodjendan. Dragi moji Marina i deco puno vas volim i ljubim. Kad sidjem sa planine (oko 5. oktobra) zvaću vas. Pozdravite sve.

Razuman čovek, svesno se okružuje ljudima, poslovima i stvarima koje sam bira i za koje veruje da mu prijaju. Ravnoteža u izabranim činiocima života uobičajen je cilj svakog iole svesnog čoveka. Čitav život je neprekidan lanac pokušaja da se takva ravnoteza postigne ili/i održi. A ovo je teško gotovo kao ona zapovest Božja da ljubimo neprijatelje svoje. Neuravnotežen život vodi u fanatizam, asocijalno ponašanje, razvod, depresiju i slično. Vodja ekspedicije ponavlja da vrh penje ne samo fizička utreniranost i psihička snaga, već mozak rasterećen od svakodnevnih i uobičajenih brižnih misli. Razumem i prihvatam. Ipak, ako bih uspeh eventualno popetim vrhom morao da postavim na svoje mesto, onda bi to bilo iza mojih uloga oca, supruga, sina i stručnjaka u svom poslu. No, evo mene na oko 5000m u pokušaju da se aklimatizujem i nastavim uspon. Pomaže tim i vodja. Za sada sve ide u prilog penjenju. Ipak… potrebna mi je ljubav najbližih više nego ikad. Trenutno je to mnogo više nego što mogu da im uzvratim. Tek sa tim bih možda nekako izgurao sve u šta sam se, kako ovde tako uopšte, u životu upustio.

Član ekspedicije

Dejan Apostolović

 

09.09.2008.
Juče u kasno popodne pridružio nam se Zdena! Kakva je samo euforija nastala u bazi. Bilo je lepo gledati ih kako se grle i raduju kao da im je stigao rod najrodjeniji. Za kratko vreme stvorila se sjajna atmosfera u ekspediciji. Sada smo kompletni u baznom kampu. A danas? Danas je bio jedan od onih dana kada je bolje ostati u krevetu i prespavati ga.

Jutros posle doručka krenuli smo ka C1 (5800mnv) sa namerom da samo dosagemo visinu i odmah se vratimo nazad u BC Manaslu (4820mnv). Ko nije penjao kroz glečer po vedrom i sunčanom danu taj ne zna šta je pakao! Subjektivno je izgledalo kao da smo na par stotina metara više. Još je i pored svega glečer prepun pukotina pa smo bili veoma oprezni. Da bi ludilo bilo potpuno, na dva mesta morali smo penjati ledene blokove. Ništa neobično, ali klinovi koji su postavljeni za fiksnu užad prethodni dan, danas su po ovome suncu jednostavno iscureli do pola, pa smo morali svaki da ponovo postavljamo na novo sigurnije mesto. A to traje i traje… Pri povratku zashladjenje! Sneg nam vejao u lice dok smo se vraćali u bazu.

Neko je prokomentarisao: “Ovde na Himalajima kad je hladno bar možeš da se obučes, ali kad je vruće ne možeš da se skines!”

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović
08.09.2008.
Obično nas sunce probudi, ali jutros je šator bio čudno mračan. Tokom noći napadalo je desetak centimetara snega, pa se šator pod težinom malo iskrivio. Već do ručka će se sav sneg istopiti. I tako svaki dan. To će nam biti svakodnevnica do kraja ekspedicije. Manaslu je poznat po dosta snežnih padavina i mi se iskreno nadamo da ga neće napadati puno u visinskim kampovima. Danas smo malo analizirali naš smer uspona. Izgleda da je daleko najopasnije izmedju C1 (5800mnv) i C2 (6200mnv). Postoji čak opcija da se kamp C2 briše, i da se ide direktno u C3 (6800mnv). Sve zavisi od vremenskih prilika i stanja ledenih seraka na toj visini. Za sada, dnevno se otkaci po dve-tri lavine na istočnoj steni Manaslua (East face). Pokušavam da lociram glavne probleme u smeru, a da ih zatim jedan po jedan rešavamo. Takodje, danas smo postavili jedno uže u bazi da se malo podsete elementarnih tehnika za penjanje uz fiks. Narednih dana trebalo bi ponoviti i neke glečerske tehnike vezane za procedure prilikom propadanja penjača u ledenu pukotinu. Ponavljanje je majka znanja. Znam da to znaju i da ih mrzi da to vežbaju, ali gore u visini treba raditi većinu stvari automatski, jer ponekad zbog niskog atmosferskog pritiska, mozak neće da radi na potrebnom broju obrtaja!

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

07.09.2008.
Pošto nam se kamp nalazi na istočnoj strani, sunce nas je probudilo dosta rano. Svi su odlično spavali.

Iz baznog kampa puca pogled na jugo-istok skoro 40km! Ovo je najlepši bazni kamp u kojem sam do sada boravio. A iza nas je Manaslu. Izgleda surovo i nepristupačno, kao da ne postoji bezbedan put do vrha. Ali nećemo sada o tome. To je za sada samo utisak iz baznog kampa. Inače danas smo postavljali tehniku, solare, baznu radio stanicu itd. Bilo nam je sunčano do jedno 14h, a onda kao i svaki dan dodju oblaci, da bi popodne počeo da provejava sneg. Monsuni polako posustaju, pa se nadam da će se vreme narednih dana stabilizovati.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

Dodatak za 07.09.2008. :
Važno je reći da je ova ekspedicija, u organizaciji EXTREM SUMMIT TEAM –a, a pod vodjstvom Dragana Jaćimovića, osvajača Everesta iz 2000 g. došla u Bazni kamp (BC) Manaslu na visinu od 4820 m.

Posljednjih sedam dana, nakon leta helikopterom iz gradića Pokhare, sa 750 m nadmorske visine u selo Sama Gaon, na 3500 m, ekspedicija se aklimatizovala i prepremala za uspon u BC.

U tom periodu smo se penjali na okolne vrhove, obilazili glečerska jezera i odlazili pod Južnu stijenu Manaslua, uzalud nastojeci pronaći grob Nejca Zaplotnika, famoznog slovenačkog alpiniste, osvajača Everesta 1979, a poginulog u Južnoj stijeni Manaslua.

Takodjer smo se popeli i do BC, pa se vratili u selo, što je bila definitivna aklimatizacija većini članova ekspedicije do visine od 5000.

Jučer smo, uz pratnju naših Šerpasa i nosača iz sela, po lošem vremenu krenuli u BC. Nosači su zaprijetili štrajkom i izborili se za trostruku dnevnicu. I nosači i alpinisti su bili zadovoljni. Oni su dobili 1500 rupija, ili 15 EURA za 30 kilograma tereta a mi jer definitivno dolazimo pod Istocnu stijenu Manaslua, osmog vha na svijetu, visokog 8163.

Naš cilj je japanski smijer iz 1956 g.

Ekspediciju prati jak tim Serpasa pod vodjstvom iskusnog serdara Kami Nurua, a svi naši Šerpasi su već bili na Everestu, neki više puta, pa vjerujemo u njihovu podrsku.

Bosanskohercegovački alpinisti: Miralem Husanović, Zdenko Marić, Zdenko Veljačić i pisac ovog teksta su dobro, nemaju nikakvih problema i odlično su se uklopili u ekipu.

Sutra očekujemo dolazak Zdenka Marića u BC, kojem je bila potrebna nešto duža aklimatizacija.

Tek jutros sam video Istočnu stijenu Manaslua i zaledio se. Puno je teža nego što sam očekivao. Predstoji velika borba sa visinom, strmim ledenim stijenama, glečerom, vremenom i, najvažnije, svojim slabostima. Nikada nisam bio manji pod jednom planinom kao danas.

Manaslu nazivaju Nepalci i “ Planina Duše “ a pogled na nju sve govori. Biće to veoma, veoma težak uspon. Na njemu vidim svoju šansu.

Član ekspedicije

Muhamed Gafić

 

06.09.2008.
Krenuli smo oko 9h ponovo za bazni kamp. Dan je bio odličan za spavanje: Kiša sitno pada i polako natapa našu opremu! Ali, šta je tu je, posle 4500mnv pada sneg! Pa ko šta više voli.

Pošto je Zdena nešto sporije hodao prethodnih dana, ostao sam poslednji sa njim, dok su ostali izleteli do baze kao da ih neko juri. Zdenu sam pratio do negde 4400mnv, a onda je on morao da se vrati u selo Sama.

Jednostavno treba mu više vremena za aklimatizaciju. Dogovorili smo se da odmori jedan dan, a onda da nam se priključi u bazi. U BC Manaslu je napadao sneg, ali će prvo sunce sve to otopiti. Svi se osećaju odlično, i mislim da će prva noć u baznom kampu, proteći bez glavobolje.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

05.09.2008.
Posle jučerašnjeg napora danas smo odmarali u selu Sama. Neko je prao čarape, dok su neki išli u šetnju do donjeg sela. Nina je uspela da pronadje školu i odigra partiju odbojke sa decom! Sutra se konačno selimo za bazni kamp, tako da ćemo sledeći izveštaj poslati prekosutra dok solarni paneli napune baterije od uredjaja. Zato vam sada šaljemo i prvi
Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

04.09.2008.
Ovo je bio stvarno težak dan. Ustali smo nešto ranije kako bi što pre krenuli ka baznom kampu. Prethodnu noć je padala kiša i jutro nije ništa dobro obećavalo. Ipak smo krenuli. Posle dva sata uspona oblaci su se razišli, a nama je sada smetala prevelika vlaga zbog isparenja. Ne valja sunce jer se znojiš, ne valja kiša ni sneg, da ne spominjem veliku hladnoću, uvek nešto smeta! Ali prizori koji su se pojavljivali ispod nas predstavljaju pravi lek. Mada smo morali da popenjemo 1350m visinske razlike, i odmah da se vratimo nazad, ova divna priroda nam je olakšavala napore.

Trebalo nam je oko 6 sati do BC (4850mnv) i oko 3 sata da se vratimo nazad. Svi su odlično podneli visinu, osim što je Gafa išao malo sporije, a Zdena se vratio sa 4200m u salo Sama.

Nemaju svi isti ritam aklimatizacije, tako da će u narednim danima biti sve u redu. Sutra je dan za odmor, a prekosutra verovatno odlazimo konačno u bazu.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

03.09.2008.
Još jedan dan za aklimatizaciju. Prošetali smo do sela Samdo (3850m), a zatim se vratili nazad. Svi se osećaju odlično i mislim da im prija ovaj spori ritam napredovanja. Vreme nam je OK do negde 14h, da bi se posle navukli oblaci.

Danas je još jedan deo ekspedicijske opreme otišao za bazu. Sutra ćemo imati jedan težak dan, jer planiramo da odemo do baznog kampa (4800m) i vratimo se posle podne u selo Sama gde nam je sada privremeni kamp.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

02.09.2008.
Dobro smo spavali na novoj visini. Posle doručka smo krenuli prema selu Samdo, ali smo se sa pola puta vratili u želji da malo istražimo put ka baznom kampu i obiđemo jezero koje nastaje u podnožju glečera. Vegetacija je neobično jaka, pa je i na 3800 metara nadmorske visine sve prepuno drveća, raznog cveća i svakolikog rastinja. Naš bazni kamp se nalazi na oko 4800 metara nadmorske visine, a jutros smo uspeli da vidimo iz Same nekoliko šatora u njemu. Izgleda poprilično daleko. Mi, međutim, nigde ne žurimo jer želim da se svi dobro aklimatizuju. Ostaćemo ovde sigurno jos dva-tri dana. Informacije koje sam razmenio sa ostalim vođama ekspedicija, dozvoljavaju mi blagi optimizam. Stanje na planini kao i vremenske prognoze za sada su povoljne. Videćemo šta će planina na sve to da kaže!

Sutra naši Šerpasi idu u bazni kamp zajedno sa jos 72 portera koji nam iznose opremu. Oni će postaviti gore šatore i ostalu neophodnu infrastrukturu, pa će idući dan da se vrate u Samu. Za to vreme, mi nastavljamo sa aklimatizacijom.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

02.09.2008.
Danas je opet bilo po sistemu kreni-stani. Morali smo da sačekamo da helikopter ode do Same tri puta, pa samo uspeli da se ubacimo tek na četvrti let u 15,00 sati. Mislio sam da opet nećemo odleteti zbog oblačnosti, ali je ruski pilot let od 50 minuta odradio rutinski. U selu Sama nas je dočekao Sirdar Kame, kao i moj prijatelj Henri Tod. Oni su stigli pre nas kako bi zauzeli dobru brvnaru i mesto za kampovanje. Sama je na 3530 metara nadmorske visine. Mesto izgleda predivno! Na brdu iznad sela je čuvena Sama Gompa, a iza nje, ako se malo iskrivi vrat, videće se naš cilj – MANASLU (8163m).

Odavde, iz sela, sve izgleda zastrašujuće. Ali, kako kažu, prvi se utisci u vodu bacaju!

Vreme je odlično, nema kiše, a ono što je najčudnije je da na Manaslu nema toliko snega koliko bi trebalo da ga bude posle letnjih monsuna. Gledao sam malo dvogledom po glečeru. Previše je prljav za ovo doba godine. Izgleda da globalno otopljavanje uzima svoj danak. Treba biti oprezan.

Vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović


31.08.2008.

Kao i što smo pretpostavljali, ne ide se tako lako iz Pokhare za Sama Gown.

Jutros je bilo nešto lepše vreme, ali su prvo morala da odlete tri helikoptera sa ekspedicijskom opremom, kako bi sve to stiglo pre nas u bazni kamp. Ako ovakvo vreme ostane i sutra, onda idemo i mi sa našom ličnom opremom. Kako god bilo, nama je ovde lepo. Da bi ispunili vreme, unajmili smo jedan čamac i malo veslali po jezeru. Obišli smo jedan mali hindu hram koji se nalazi na malom ostrvu, a zatim nastavili dalje do jednog vodopada koji je na drugoj strani jezera. Nepalac koji je rentirao čamac rekao nam je da “Tamo ima veliki vodopad!”, a u stvari to je bio jedan potok koji se obrušavao sa oko 4-5 metara!

Ono što je najlepše i što nam diže adrenalin, su vrhovi koji se u jutro vide u daljini: Anapurna (I,II,III,IV), Machupuchre i dr.

Svi se osećaju sjajno i mislim da im je prijalo što smo ostali jedan dan u Pokhari. Previše je bilo nervoze u Kathmanduu oko pripreme i pakovanja opreme pred put. Sada je sve mnogo opuštenje. A to je upravo ono što nam treba.

vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

 

30.08.2008.
“Zbog jakih kiša morali smo malo da menjamo plan. Šta ćeš, prilagodjavaj se prirodi. Posle doručka krenuli smo autobusom do mesta Pokhara koje se nalazi na obali istoimenog jezera. Lagano truckanje od oko šest sati i nije bilo tako loše ako se uzme u obzir lepota predela kroz koje smo prolazili. Ovoliko zelene boje vas neminovno čini veselim. Jedino je vlažnost vazduha veoma velika pa se malo teže diše. Jezero i vrhovi koji ga okruzuju su prelepi, ali teško ih je uhvatiti u objektiv od oblaka i isparenja. Iz Pokhare ćemo sutra da pokušamo da se prebacimo helihopterom do Sama Gown (3550m). Neke grupe ovde čekaju dva dana na transport, ali im vreme nije dozvolilo da odlete. Nadamo se da ćemo mi imati malo više sreće.”

vodja ekspedicije

Dragan Jaćimović

29.08.2008.
“Kiša. Monsunski vetrovi i dalje donose kišom bogate sive oblake iznad doline Kathmandu. Grad je siv i pomalo prazan. Još nije sezona za trekere. Srećom mi smo u magacinu i pakujemo opremu za sutrašnji polazak ka baznom kampu. Prvi deo našeg tima već je pre pet dana krenuo u planinu. Veći deo opreme je već otpremljen. Uglavom je ostala lična oprema i tehnika za komunikaciju. Danas sam završio i sastanak u Ministarsvu turizma. Formalnost oko potpisivanja neophodnih dozvola je brzo prošla, jer je naša agencija iz Kathmandua dve nedelje ranije pripremila sve neophodne papire. Moj tim za Manaslu 2008 se polako privikava na nove vremenske uslove. Uskoro ćemo iz ove tropske preći na suvu i hladnu planinsku klimu! A onda opet aklimatizacija ispočetka. Vidljivo je blago nestrpljenje zbog toga što idemo baš na ovu planinu. Smer je zahtevan i tražiće svakodnevno ulaganje puno energije i truda od svakoga.Ako se deo te energije uloži u stvaranje timskog duha onda nam se šanse za uspon na Manaslu (8163m) značajno povećavaju.”

Vodjaekspedicije

Dragan Jaćimović