Arhiva vesti

Ovo je arhiva svih nasih vesti i clanaka, sa ekspedicija, avantura i desavanja. Izaberite mesec i godinu da bi vam se otovorili clanci iz tog perioda. Pogledajte dnevnike sa avantura, fantasticne slike kao i poneki video.

07 јула

2011

posted by:

Extreme Summit Team

0

Komentara

< Nazad na arhivu 2011 godine

Maroko – avantura na leđima Velikog Atlasa

I tako ne obaziruci se na savete dobronamernih prijatelja, sleteli smo jedne junske noci u Casablanku. Grad je danas poslovni centar Maroka u kome zivi oko 2 miliona ljudi. Mi smo tamo obisli remek delo arhitekture 20 veka – Moseju Hasana II sa najvišim minaretom na svetu, visokim 240 metara! Kao da je izrasla iz vode i smestila se na stenama, jer zapadnu stranu ove prelepe gradjevine zapljuskuju talasi Atlantskog okeana. Njenoj monumentalnosti doprinose i oblaci nastali od isparenja, pa se smenom plavog neba i prozirnih oblaka stice utisak da je poslata sa nebesa na ovo mesto. Morao sam da sidjem do okeana da ga dodirnem i pomirisem. Bila je oseka pa su deca po zaostalim baricama izmedju kamenja lovila rakove i poneku ribu.Voleo bih da sam mogao duze da ostanem na tom mestu jer me je osecaj ogromnog prostora i beskraja uvukao u sebe, ali smo popodne krenuli u obilazak Medine – najstarijeg dela grada. Prosetali smo uskim ulicicama na kojima se prodaje bukvalno sve, gde samo od vase vestine pregovaranja zavisi koliko ce olaksati vas novcanik. Poznati su po proizvodnji ćilima, raznih prekrivaca, kože i metalnih predmeta za kucu. Sve je to rucni rad vrhunskih majstora.

Moderne nomade ne drzi mesto pa smo odmah iduci dan krenuli za Marrakesh, gde nas je cekao nas nasmejani vozac Abdul.Odvezao nas je u mesto Imlil koje se nalazi u podnozju Velikog Atlasa, to jest njegovog najviseg vrha – Jebel Toubkal (4167m).Na desetine potoka bistre vode sliva se u centar Imlila i prolazi ispod kamenog mosta.Kao da niste u Africi.Verovali ili ne, sve oko nas je posumljeno sa samo jednom vrstom drveta – orahom!Na hiljade stabala donosi specifican miris i svezinu.Sa terase naseg porodicnog hotela puca pogled na dolinu i okolne vrhove.Imlil izgleda kao raj na zemlji, a nasi domacini Berberi su se potrudili da se tako i osecamo.Iskrena gostoljubivost i predusretljivost na svakom koraku u kombinaciji sa vrhunskom Marokanskom kuhinjom cini da se osecate posebnim.Odavno nisam tako dobro spavao kao u tom mestascetu na 1740m nadmorske visine.

Iduci dan krenuli smo prema domu Toubkal (3207m).Prolazili smo dolinom reke Mizan.Na susednom brdu nalazi se selo Aremd koje izgleda kao da je vremenskom masinom prebaceno iz daleke proslosti.Ocekivao sam svaki cas da ce kapije grada otvoriti i da ce se pojaviti  Berberski konjanici vitajuci macevima iznad glave!Na 2 sata hoda nalazi se svetiliste Sidi Shamarouch.Tu smo odmorili i popili caj sa nekim nasmejanim momcima koji su pokusali da nam prodaju razne predmete od tkanine, drveta i metala.Na spominjanje imena zemlje iz koje dolazimo, odmah su uzviknuli – Novak Djokovic!Eto sta je taj momak uradio na promociji Srbije u svetu.Cak i na Himalajima moji prijatelji Sherpasi me pitaju: “Ti mora da si ponosan jer je tvoj zemljak najbolji teniser na svetu!”Jos kako sam ponosan.Do doma nam je trebalo jos 3 sata, ali smo uz put pravili pauze ispijajuci cedjenu pomorandzu koju su nam spremali Berberi pokusavajuci da zarade neki dirham.Planinarski dom je pojam dobre organizacije u gosoljubivosti.Sa domacinom Mohamedom sam se brzo razumeo.Mada slabo govori engleski, niti se ja sluzim arapskim i francuskim jezikom, sa dobrim covekom se uvek nekako lako sporazumes.Dovoljan je osmeh i iskrena namera pa sve dodje na svoje mesto.Setio sam se onih mojih prijatelja sa pocetka teksta.Da nema ovakvih ljudi kao Mohamed svet bi odavno otisao do djavola, a da  sam ih poslusao ne bih imao priliku da ga upoznam. Ovde je hrana bila najvece iznenadjenje.Neko je prokomentarisao:”Treba ove nase dovesti da vide kako radi jedan planinarski dom”.Moja glavna fascinacija na ovoj planini je voda.Na sve strane potoci sa nebrojeno prelepih vodopada.

Iduceg jutra u svitanje krenuli smo na najvisi vrh Severne Afrike.Svako sa svojim nadanjima, zeljama, motivima i naravno strahovima bez kojih se ne moze.Samo 3,5h nam je bilo potrebno do vrha.Pravili smo pauze uzivajuci u pogledu na jutarnju izmaglicu i okolne vrhove.Kazu da veliki div Atlas drzi na svojim ledjima nebo.Ako je tako onda smo bar za trenutak dodirnuli to nebo, na kratko odmenili diva i brzo se spustili nazad da ga ne razljutimo.Mislio sam da ce uspon biti naporniji ali su me moji trekeri razuverili.Neki su samo dva-tri vikenda proveli hodajuci po nasim planinama, neki su samo na bili na Rtnju i to im je bilo dovoljno.Ovo je putovanje za one koji vole Prirodu i istrazivanje.Pesacenje je dobro za zdravlje i po meni najbolji nacin da upoznate zemlju i njenu kulturu.

Posle Atlasa vratili smo se u Imlil cija je blaga klima delovala na sve nas.Mislio sam da je zvezdano nebo na Himalajima neponovljivo, ali u planinama Severne Afrike njegova lepota nije nista manje vredna.Narednog jutra ustao sam nesto ranije da posmatram izlazak sunca i uradim nekoliko joga vezbi za dobro jutro.Prvi zraci sunca su se rasirili kao lepeza nad selom, osvetljavajuci kuce i krosnje orahovog drveta.Dorucak na terasi uz mirise lokalne kuhinje koji se mesaju sa svezinom jutra svima su doneli mir i spokoj.

Posle planina nastavili smo putovanje kroz kraljevske gradove Maroka.Marakesh sa kao najpoznatiji od svih sa cuvenim sukom (trgovackim centrom), sirokim avenijama kao da ste u New Yorku i mnostvom turista sa svih strana, nosi sa sobom miris i ukus arapskog sveta.Hotel u Marakeshu je imao bazen pa smo se od vrucina rashladjivali u vodi.

Na mene je mnogo jaci utisak ostavio Fes grad sa najstarijim univerzitetom na svetu i najvecom Medinom u kojoj postoje ulice tako uske gde samo jedan covek moze proci.Arhitektura se smenjuje pocevsi od kasnog devetog veka pa sve do pocetka dvadesetog.Nas vodic Ali nam je strpljivo objasnjavao svaki deo tog ogromnog zdanja.Njegova porodica vec generacijama zivi unutar zidina, jer Medina u Fesu nije samo turisticka atrakcija,vec  u njoj zive ljudi tradicionalno kao nekada.Stekao sam utisak da u ovom gradu zive nesto mirniji i pristojniji ljudi u odnosu na Casablancu i Marakesh.Mozda gresim ali takav sam utisak stekao u komunikaciji sa njima.

Na kraju smo otputovali za Casablancu na avion za Rim, a zatim Beograd.U Rimu smo iskoristili pauzu izmedju dva leta da obidjemo Koloseum, popijemo cuveni italijanski espresso i pojedemo sladoled.Naravno, utisci sa putovanja se jos slezu tako da je ova prica samo zagrebala povrsinu.Kao sto miris okeana u ruci ne moze da docara ogromno vodeno prostranstvo, ali zato moze da nasluti lepote koje njegove dubine kriju.

Zato krenite na put.Istrazujte,upoznajte,otkrivajte,otvorite prozore i provetrite vasa tela i um,ali samo bez straha od promene.Napravite prvi korak, a ostali ce sami doci…

Dragan Jacimovic