Datum izvedene akcije:13.01. – 20.01.2010.
Lokacija noćenja: Leteći Šamonićanin
Učesnici: Maja Skender, Igor Skender, Nina Adjanin (EST)
Tip akcije: touring, freeride, mountaineering
Izvedeni usponi: Les Courtes severna stena, Swiss route TD- 800m, Nina i Igor
Valle Blanche normalni spust do Chama, Nina, Maja i Igor
Grandes Montets – Argentiere, Maja, Nina i Igor
SW slope of the Col the la Tour des Courtes u silazu, II AD

Prevoz: Skedžin auto

Opis akcije:
Mart mesec je prilika da se kruniše zimska sezona. Nakon upenjavanja na vodopadima istočnih Alpa došlo je vreme za odlazak u prestonicu alpinizma. Chamonix u zimskoj sezoni predstavlja centar planinarskih zbivanja i tu se sjati ekipa iz celog sveta ne bi li uživala u dobrim freeride spustovima, paraglajdingu, penjanju… Za zimsko planinarenje u masivu Mont Blanca neophodno je doći potpuno spreman što podrazumeva dobru upenjanost, kondiciju, aklimatizaciju, skijanje… Ako sve to posedujete, ove stene će vas po lepom vremenu sigurno nagraditi usponima koje ćete pamtiti.

Na našu veliku radost, imali smo priliku da se družimo i penjemo sa penjačima iz Hrvatske i Slovenije. Naime, Komisije za Alpinizam obeju zemalja organizovale su (tradicionalni) zimski tabor na kojem su uz nadzor iskusnih majstora, mladi alpinisti imali priliku da puno nauče, lepo penju i dobro se zabave. KA ulaganjem u mlade na ovaj način (umesto u bušilice, svrdlanje i boltove) postiže progres u pogledu kvaliteta i brojnosti mladih alpinista svake godine. Nadam se da će se i u našim krajevima nekad u budućnosti primiti nešto pametno sa zapada…

13.03.  Popodnevni put do Ljubljane, obilazak Iglusporta.

14.01.  Put do Chama. Sunčano, hladno, u gradu ima snega, severne stene deluju vetrom obrijane do starog sivog leda.

15.01.  Medju mnogim idejama ipak pobedjuje ona prava. Idemo da odskijamo Valle Blanche i osmotrimo iz blizine stanje smerova u Taculu, Petit Capucinu, Tour Ronde, te da udahnemo malo proredjenog vazduha. Triangle izgleda kao u sred avgusta, Modica, Gabarrou i Supercouloir slično. Ipak penje se… Na glečeru ima malo nabijenog snega, a negde je i čist led.

16.01.  Odlučujemo da idemo prvo na Argentiere. Na manjoj je apsolutnoj visini od Valle Blanche, ali su smerovi u severnom zidu nad Argentireom za klasu kompleksniji od onih u Taculu nad Valle Blancheom. Oko podne se penjemo gondolom na Grandes Montets i vozimo freeride spust od 800m na glečer s rančevima od 15-20kg. Turiramo do pod dom i postavljamo šator na moreni. Čim je Sunce nestalo postaje ledeno hladno, primus radi non stop.

17.01.  Ustajemo nešto iza 3h. Promolili smo glavu kroz zadnja vrata šatora i imali šta da vidimo. Na desetine čeonih lampi napreduje kroz razne smeri u severnim stenama Droitesa, Courtesa i Vertea. Pomislio sam da je to ekipa koja žuri da stigne na vozić s Monteversea istog dana pa je zato krenula ovako rano, ali sam se istog dana brzo uverio da su ovde prostorne dimenzije toliko velike da lako zavaraju čoveka prilikom procene potrebnog vremena za neki poduhvat. Oko pola 5 krećemo iz šatora po mrklom mraku i pristupamo severnoj steni Courtesa (3856m). Kad se gleda iz šatora, deluje da ne treba više od 30min. do bergschrunda, ali je istina bila drukčija. U 7h prelazimo bergschrund zajedno sa slovenačko-hrvatskom ženskom navezom: Nina Bernard – Vedrana Simičević. Sledila je simultanka po padini od 50-60 stepeni nekih 100 visinskih metara, a onda je počeo teren na kojem smo morali da se osiguravamo. Već tu je bilo jasno da od čestih medjuosiguranja neće biti ništa te da će biti delikatna odluka o načinu kretanja u gornjem delu stene kada nagib malo padne, ali ne dovoljno da bi bilo komotno… Sezona je nešto suvlja i javljaju se još 2 tehnička kombinovana cuga pre ključnog. Prvi od dva klina u smeru se nalazi na štandu pod ključnim cugom te ga pojačavamo sa još 2 klina. Sledio je pun cug kroz žljeb od 70-75 stepeni, 2 mesta za ledni vijak i jedno za klin u steni. Sneg sa gornjeg dela stene pada pokrenut blagim vetrom i penjačima, a u ključnom cugu dobija slobodni pad te nam pravi prilične probleme u toku napredovanja. Često smo morali spustiti glavu držeći se za alatke i čekajući da snow drift bar malo oslabi. U dodiru s kožom momentalno se lepi za lice, oči, nos, a kroz rukave i kapuljaču prolazi do gaća… Neprijatno. Na kraju cuga kilav klin u steni i pokušaj redundanse. U narednom cugu nalazimo dobar komad leda i pravimo bombproof sidrište. Sledila je kraća simultanka (uz obavezna medjuosiguranja u svakom trenutku) do narednog skoka. Face penjanje u snegu i kombinaciji traje 2 cuga i onda počinje duga, duga simultanka do vrha. Idemo na punom užetu, čokiramo gde možemo, koristimo tu i tamo neku klocnu i naravno odmaramo na svakih 100-200m. Nagib je konstantan 50-60 stepeni, visina iznad 3500m, a sneg nabijen i tvrd. Stekao sam utisak da nam više prijaju teži cugovi s klasičnim osiguravanjem. Napokon izlazimo na uski greben gde nas obasjava Sunce. Još uvek nema mesta da se kulturno stane sa oba stopala na ravnom jer je greben strm oko 45 stepeni i formiran od beton-leda. Njime se uspinjemo do vrha još 100m gde konačno dolazimo do daha. Nema više penjanja, ali nema još ni opuštanja jer je skoro 17h… Šta više tek smo na pola ture. Otpada varijanta silaza na Argentiere u šator. Uski eksponirani greben sa par abzajla, otpenjavanja i uspona te 500m Severoistočna padina 45-60 stepeni nisu opcija za ovo doba dana. Odlučujemo se za silaz na jug i Courvecle dom. Za taj dom me vežu sećanja iz 2006. da je do njega “nikad kraja”. Skupljamo se svo četvoro na vrhu i počinjemo zajednički silazak do doma. Nina Bernard brzo zaključuje na koju stranu treba da idemo i nalazi štandove za 2 abzajla s vrha. Na grebenu beton – led, a na južnoj strani kačamak. Hvata nas noć, umor stiže, a silueta Aig. du Moine ispod kojeg je dom ne deluje blizu. Prijatelj Matej ostavlja čeonu lampu na vrhu zimske sobe te smo stalno mogli videti cilj kako se ne bismo izgubili. Hvala! Dve Nine su majstorski trasirale put do doma izbegavši pukotine i padine koje navlače da se sidje na glečer. Courvecle dom je često teško pronaći nakon uspona s Argentierea i nije malo slučajeva da su penjači prenisko sišli u mraku ili whiteoutu na Trafale glečer i zatim bivakovali u lavirintu od pukotina. Šestočasovni silaz delovao je kao večnost. Za to vreme je naravno svako vodio unutrašnji dijalog sa svojim mislima, strahovima i slabostima, bezbroj puta se bodrio da izdrži do sledećeg kamena, prevoja i tako u nedogled. Shvatio sam i zašto je Swiss route na visokom 94. mestu u Gastonovom vodiču “100 Finest Routes in Mont Blanc Massif”. Kopletan utisak nakon pristupa, uspona i silaza je stvarno izuzetan. U domu smo oko 23h. Konačno, supa, voda, malo hrane i krevet…

Maja je tog dana skijala po Argentiere glečeru i isturirala do doma gde je i prenoćila.

18.01.  Vedrana je imala problema sa disanjem u toku noći (verovatno prehlada), ali je dubina kašlja podsećala na edem te smo iz bivaka pozvali helikopter. Ubrzo i ja shvatam da ne mogu da udjem u svoje knap cipele jer mi je noga od silaza otekla, a prsti se nabili. Zajedno s Vedranom se vraćam helikopterom u Cham kako ne bih još više povredio prste. Dve Nine i ostatak prijatelja iz bivaka stižu u Cham 2h nakon nas. Vedrana je bila u bolnici i na sreću nije joj pronadjen nikakav znak edema na plućima. Raspadnuti od jučerašnjeg dana teturamo se Chamonixom, s pogledom uprtim u jednu tačku.

Maja silazi na skijama iz doma u grad i odlazi u Le Tour na skijanje po uredjenim pistama.

19.01.  Maja odlazi u Courmayer i skija na čukama iznad Val Veny sa sjajnim pogledom na Brenvu, Freney, Brouillard… Igor odlazi na svoju portersku praksu po stvari koje su ostale na Argentiere glečeru. Pozajmljenim skijama i pancericama dolazi s Grandes Montetsa podno severnog zida Druata i Verta do šatora i zatim iz dve ture spušta šator, 2 para skija i pancerica, te svu bivak opremu u Argentiere. Kao takav, Igor nije ostao neopažen kuda god da je prošao u vidu pokretnog cirkusa sa smešnim rancem od preko 30kg.

20.01.  Igorovi prsti kao ni prognoza ipak nisu obećavali aktivnost u narednoj nedelji. Pakujemo se i krećemo kući, a isto rade i prijatelji iz Slovenije i Hrvatske nakon svojih tabora.

Rezime: Još jedno veliko novo iskustvo. Prvi put smo iskusili šta znači severna stena u kalendarskoj zimi u visokim Alpima. Pravi mountaineering, druženje sa momcima i devojkama iz SLO i HR, puno novih poznanstava i na kraju lepo vreme učinili su da ovaj poduhvat ostane u najlepšem sećanju.

Izveštaj napisao:Igor Skender