Nikada nisam volela jesen. Počinje škola, nema više bresaka, kiša, kiša, kiša….
Ali jesen na Himalajima… E to treba videti… Svakim korakom sam veselija i srećnija kao da je otkazan kontrolni iz matematike a napolju super dan za lastiš i izmedju dve vatre, a još profesor ima slavu pa neće sutra pitati hemiju…
Osećam se kao dete koje bi samo trčalo okolo za yakovima i razmišljalo “kako je tamo gore na tim vrhovima hladno i kako duva vetar, a meni lepo u Pangboche-u, na 3800m”.
I mi ćemo za koji dan stati na sneg i biti na nekom vrhu i osetiti taj vetar, ali za sada je super.

Cela ekipa je odlična! Malo zborimo makedonski pa malo zemunski pa malo po zlatiborski, ali najvažnije je da se odlično razumemo. Put nas sutra vodi dalje. Nadamo se lepom vremenu i da će i profesor istorije ipak otići na neki seminar i da poslednja dva časa ipak necemo imati… :).

Nina Adjanin