Lobuche east (6119m) se nalazi u centralnom delu regiona Kumbu, oko 15 km jugozapadno od Mt.Everesta. Predstavlja pravi izazov za iskusne planinare-visokogorce. Preduslov za uspon na ovaj himalajski vrh je dobra psihofizička priprema, kao i prethodno iskustvo na usponima preko 5000m nadmorske visine. Takođe, poznavanje opreme i tehnika neophodnih za upotrebu te opreme u zimskim uslovima, je bitan preduslov za učešće na ovoj ekspediciji.

 

DNEVNIK EKSPEDICIJE

-28.03.2006. Danas počinje ekspedicija “Lobuche East 6119m”.

Šesnaest visokogoraca predvođenih Draganom Jaćimovićem kreće na Himalaje sa ciljem da ispenje vrh Lobuche East 6119m. Javljaćemo se kada god budemo bili u mogućnosti. Probaćemo da vam dočaramo atmosferu i da vam prenesemo bar deo onog što ćemo iskusiti tokom ove ekspedicije.

 

-31.03.2006. Katmandu – Lukla -Tok-Tok

Danas smo ustali rano oko 5h i avionom u 6h i 15 min krenuli iz Katmandua za Luklu. Iako sam mnogo puta slušao o tom letu, to je nešto što se rečima ne može opisati. Avioni se poredjaju jedan iza drugog, piloti daju pun gas, a onda puste kocnicu i u razmaku od 2-3 min poleću jedan za drugim kao sa nosača aviona. Neki članovi ekspedicije kojima ovo nije prvi put da idu avionom od Katmandua do Lukle su prespavali, dok sam ja kao dete ispred poslastičarske radnje buljio kroz prozor u himalajske vrhove.

Sletanje u Luklu je takodje doživljaj, pošto se sleće na veoma kratku pistu. U Lukli smo napravili kraću pauzu i krenuli ka Tok-toku. Pratili smo nabujalu reku Dud koši, prelazili više puta preko visećih mostova i uživali u rascvetalim trešnjama i rododendronima. Na 45 min pre Tok-toka napravili smo pauzu u jednom lodžu da ručamo. Posle ručka smo nastavili ka Tok-toku gde nas je dočekao ljubazni Nima. Umorni od puta, odmah posle večere uvukli smo se u vreće i uronili u carstvo snova.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-01.04.2006. Tok-Tok – Namče bazar

Posle prirodnog budjenja (prvi put posle tri dana) i obilnog doručka krenuli smo na jednu od najtežih etapa ove naše ekspedicije. Prevalili smo visinsku razliku od skoro 800m. Put je bio naporan jer se išlo gore-dole, ali ipak smo svi dobro podneli put i stigli u Namche Bazar oko 16h. Smestili smo se u lodž Kalapathar, tradicionalno mesto Jaćimovih ekspedicija. Popodne je počela kiša, ali se nadamo lepom vremenu sutra pošto idemo na prvu aklimatizaciju, na 4100m, i tu ćemo videti ko je od čega sazdan :-)

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-02.04.2006.
Imali smo prvu aklimatizaciju do hotela “Everest view”. Svi učesnici ekspedicije se osećaju dobro.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

 

-03.04.2006. Namče bazar – Deboče

Na putu do Debočea Manastir Tengboche
Put od Namče Bazara do Debočea je druga po težini etapa do našeg baznog logora. Da bi štedeli energiju, većina iz grupe je unajmila portere.

Od Namče Bazara smo se prvo spustili do reke Dud koši, da bi posle pauze za čaj nastavili dalje. Do reke do manastira Tengboche bilo nam je potrebno 2,5h, ali kada smo izašli iz četinarske šume a ispred nas se ukazali Nupce i Everest, sve je izgledalo kao u nekom filmu.

Manastir Tengboche se nalazi na jednoj visoravni sa koje se na desno pruža pogled na najslikaniji vrh Himalaja, Ama Dablam, pravo su pomenuti Nupce i Evrest, a manastir je sa leve strane kada se dolazi iz doline. Bio je to moj prvi ozbiljniji dodir sa budizmom i njohovim monasima. Kroz glavu su mi prolazile scene iz filma “7 godina na Tibetu” dok su mi se Himalaji sve više uvlačili pod kožu. Tu smo napravili kratak predah i nastavili još nekih 15 minuta do Rododendron lodža, gde smo i prenoćili.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-04.04.2006.

Za razliku od prethodnih dana, jutros je bilo prirodno budjenje.
Od Rododendron lodža od Pengbočea nam je bilo potrebno oko sat vremena. Tu smo napravili pauzu za ručak, a potom nastavili ka Oršu.

U Oršu su nas čekali naši Šerpasi, jakovi i ostala ekspedicijska oprema. Od danas pa na dalje nema više spavanja u lodževima već samo u šatorima. Sada postajemo prava ekspedicija. Ako ste nekada gledali slike sa neke himalajske ekspedicije, svakako ste uočili čuvene žute šatore “THE NORTH FACE VE-25”. Oni će od danas biti naš dom, dok će svu našu opremu nositi jakovi.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-05.04.2006.

Iz Oršoa smo krenuli laganim tempom ka Dingbočeu. Tu ostajemo dva dana da bi se što bolje aklimatizovali, a sutra imamo drugi aklimatizacioni uspon na vrh Nangar Cang 5050m.

-06.04.2006. Aklimatizacioni uspon na Nagar Cang 5080m

Današnji aklimatizacioni uspon su svi dobro podneli i osim manjih problema sa stomakom (posledicia privikavanja organizma na ovu visinu), svi se osećaju dobro.

Pozdrav svima u zemlji.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije.

-07.04.2006.

Polako napredujemo ka našem konačnom odredištu, Lobuche base camp. Još jedan korak nas deli odatle, a to je selo Lobuche u koje smo danas stigli. Iza nas je ostao Ama Dablam, a sa naše leve strane su se uzdizali Taboche i Cholatse. Put nije bio naporan pa smo mogli na miru da uživamo u lepotama Himalaja.
Sutra nas očekuje poslednja aklimatizacija pred odlazak u Base Camp.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije.

-08.04.2006.

Dan je bio savršen za aklimatizaciju. Jutro je bilo prilično toplo, pa smo se posle doručka uputili ka Gorak Šepu 5300m. Jaćim je procenio da je loša prvobitna ideja da idemo do Everest BC, jer bi to trajalo predugo i bespotrebno bi se umorili kada nam je svežina preko potrebna. I ovu aklimatizaciju je cela grupa, kao i sve prethodne, dobro podnela.

 

-09.04.2006.

Jutros smo napustili Lobuche selo i krenuli ka Lobuche east BC. To je trajalo oko sat vremena po lepom vremenu, bez mnogo napora. Prelazeći preko jednog zaleđenog jezera, imali smo priliku da još jednom dobro osmortimo naš vrh.
Bazni logor je inače na mnogo lepom mestu, u podnožju vrha, na jednoj lovadi sa koje se pruža fantastičan pogled na vrh Cholatse. Polako počinje da raste uzbuđenje među članovima ekspedicije jer se bliži dan “D”. Jaćim je za posle ručka zakazao proveru penjačke opreme koja je do sada stajala zapakovana u transportnim vrećama. Sada će sve to biti prekontrolisano i naštelovano, jer ako nas vreme posluži, sutra u toku noći (tačnije prekosutra ujutru u 02.00h) krećemo na vrh.

Posle provere opreme i nekoliko pokaznih vežbi, većina ljudi je otišla u šatore da spava dok Srđan i ja podešavamo satelitski modem kako bi postavili nove informacije na sajt. Čim to obavimo odosmo i mi na dremku dok ne dođe vreme za “tea time”.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-10.04.2006.

Po starom dobrom običaju Šerpasi su nas probuduli oko 7h, donoseći nam čaj u šatore. Bazni logor je sa zapadne strane, ispod vrha, pa treba malo više vremena nego inače da ga ogreje sunce. Upravo iz tog razloga Srđana i Acu nije mrzelo da odšetaju dobrih 150m od kampa kako bi mogli na miru da podivane na suncu pijuckajući jutarnji čaj :-)

Dok sedimo posle doručka i posmatramo kako Šerpasi tovare jakove i pakuju logor, po glavi mi se vrzma misao o večerašnjem usponu. Konačno je došao i taj trenutak. U razgovoru sa nekim od članova ekipe dolazim do zaključka, da bez obzira koliko puta da je neko bio na toj ili većoj visini uvek mu kroz glavu prođe misao :”Hoću li uspeti?”.

Karavan jakova polako kreće ka C1 ili bolje rečeno ka isturenom baznom logoru. E, tu sam ukapirao da ti jakovi mogu svuda da idu. Imam utisak da bi na Everest izašli samo kada bi ih neko poterao. Da ste samo mogli da ih vidite kao se provlače kroz jedan prolaz između stena i giljaju po onom kamenjaru! Bilo nam je potrebno oko sat vremena da stignemo do mesta gde će nam biti istureni bazni logor. Još je lepše od prethodnog jer je na obali jezera, a prvo što ugledate kada izađete iz šatora je Ama Dablam.

Naša tri Šerpasa vodiča odlaze da markiraju deo puta koji ćemo preći po noći i da postave fiksno uže na jednom od problematičnih delova dok smo mi na ručku. Večeras krećemo na vrh ako sve bude kako treba.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

 

-12.04.2006.

Jutros u 9.25 po lokalnom vremenu, ekaspedicija “Lobuche East 2006” je izašla na vrh. Dan ranije je zbog zdravstvenih problema odustao Pavle Ferarinov, a još tri člana ekspedicije (Dragana Prošić, Slobodan Lalić i Srdjan Lorencicni) su odustala u toku uspona. Na vrh su izašli:Dragan Jaćimović, Duško Matić, Branislav Knežević, Nebojša Stojančić, Kokan Novović, Šime Grdović, Dobrica Dabović, Sunčica Cvetković, Aleksandar Urošević, Basar Čarovac, Slavica Ćosić i Sead Muminović.

-13.04.2006.

Napustili smo C1, protutnjali pored bivšeg BC i krenuli za Oršo. Iza nas je ostao Lobuche East čekajuci neke nove ekspedicije koje će, nadam se, poput nas pokušati da poprave procenat izlaznosti na vrh (trenutno je manji od 50%).

Od danas više nema spavanja po šatorima. U Oršou smo se smestili u lodžu sa jednim od najlepših pogleda na himalajske vrhove. Pošto je to raskrsnica mnogih ekspedicija, bilo je zanimljivo pratiti iz zastakljene trpezarije sve te ljude i karavane jakova.

Tu tišinu je u jednom trenutku prekinula pesma “We are the champions”, koju je neko od naših Šerpasa pustio na kasetofonu. Šta reći sem da su uboli stvar :-)

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

Majca sa potpisima učesnika ekspedicije okačena u Oršu

-14.04.2006.

Kao što je to bilo i u odlasku, i sada je jedna od najtežih etapa bila od Orša do Namče Bazara. Što bi rekao Banči, “peglali” smo dobrih 7h sa kraćim pauzama. Jednu od njih smo napravili pored Tengboche manastira, pa smo imali priliku da vidimo taj budistički manastir. Za razliku od mog prvog susreta sa ovim manastirom, kada me je samo mesto opčinilo, sada sam uspeo i da zavirim unutra.

Monasi su uglavnom deca i bili su veoma raspoloženi da nam pokažu manastir i slikaju se sa nama. Naravno da nismo propustili priliku da izvrtimo sve molitvene točkiće koji okružuju glavnu zgradu. Ne znam tačno koje smo molitve poslali himalajskim bogovima, samo se nadam da je jedna od njih da se ponovo vratim ovde. Lepo mi je da verujem da jeste, a još lepše će mi biti ako se i ostvari.

Negde oko 17h stigosmo napokon u Namče. Svi čekamo da počne veliko slavlje i žurka u Paradise cafe-u. Ako budem bio u stanju da pišem saznaćete kako nam je bilo :-)

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-15.04.2006. 08.25h

Sinoćna žurka je bila extra! Jacim je izigravao DJ-a pa je počeo sa Pepersima dok su se za bilijarskim stolom smenjivale ekipe. U stvari, Basko i Sead su uglavnom ostajali, a drugi su se smenjivali :-) Banči i ja smo dva puta tesno izgubili, dobili su na čistu sreću. A i sto je malo kriv :-) Veselje je trajalo do ranih jutarnjih sati. Ne znam da li se ostatak ekipe probudio, ali ni ne žurimo. U Namčeu ostajemo do ručka, a posle “peglamo” do nekog lodža koji je na pola puta do Lukle. Ako Bog da i sreća junačka, eto nas 17. u Katmanduu.

Svi članovi ekipe su dobro.
Pozdrav svima u zemlji.

Nebojša Stojančić,
ponosni učesnik ekspedicije

 

-19.04.2006.

Poslednja 3 dana koja smo proveli u Katmanduu su protekla u napetoj atmosferi. Verovatno ste već svi čuli šta se tamo dešava, da maoisti i sedam ujedinjenih partija pokušavaju da smaknu kralja (nešto slično kao kod nas krajem 90-ih).

Bilo kako bilo, mi smo to vreme iskoristili da pokupujemo još neke sitnice, suvenire i posetimo neke od znamenitosti kao što su Pašupati (mesto gde Indusi spaljuju svoje mrtve), stari grad i palatu, Monkey temple i Buda stupa. Ah, da umalo da zaboravim, kao što vidite na slici gore levo, svi članovi ekspedicije koji su izašli na vrh su se obrijali kao Burduš. Smešna tradicija, ali ne planiramo da je prekidamo. Isto očekujemo i od učesnika sledećih ekspedicija u organizaciji EST-a.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

-20.04.2006.

Za danas je bio najavljen generalni štrajk svih koji su protiv kralja. On je pak zaveo policijski čas, i pošto nikome nije dozvoljeno da od 20h do 8h ujutru šeta ulicama (ne odnosi se na turiste), mi smo morali kao “Otpisani” da se ujutru dovučemo do autobusa ministarstva turizma koji nas je nekim sporednim ulicama izmedju barikada dovezao do aerodroma. Taman kada smo pomislili da je najgore prošlo, sabotirali su nas radnici na aerodromu koji su namerno odugovlačili posao (najavljeni štrajk), tako da smo kasnili u startu 2,5 h i zbog toga propustili avion iz Dohe za Atinu. Sreća je da smo išli vrhunskom kompanijom (Qatar airways), pa su nas oni smestili o njihovom trošku u super hotel u Dohi. Sutra nastavljamo tamo gde smo stali i ako ne bude nepredvidjenih okolnosti, ekspedicija “Lobuche East 2006” bi trebalo da sleti JAT-ovim letom iz Atine na surčinski aerodrom u 22.35h.

Inače, ovde u hotelu nas lepo paze, pa će većina članova ekspedicije posle večere verovatno doći na svoju staru kilažu (neki su tokom ekspedicije oslabili i 6-7 kg).

Pozdrav iz Katara.

Nebojša Stojančić,
učesnik ekspedicije

 

-21.04.2006.

Ekspedicija “Lobuche East 2006” je uspešno završena. Članovi ekspedicije su večeras u 22.30 sleteli na surčinski aerodrom i tako okončali jednu veliku avanturu.