Upravo sam završio svoje dnevno vežbanje. Dva puta dnevno uzmeš lopatu u šake, obilaziš šator i bacaš sneg što dalje od njega.
Jutros smo imali oko sat vremena plavog neba na jugu. To je bila varka za malo nade, jer je posle čitav dan padao sneg. Kako mu ne dosadi više?
Ako je verovati izreci da je najcrnja noć upravo pred izlazak sunca, onda bi trebalo i kod nas da dodje lepo vreme. Što se tiče naših šatora u C2, davno smo ih prežalili. Medjutim, nisu samo oni problem, u njima smo ostavili i deo lične opreme za uspon na vrh. Sada je sve to deo istorije ove planine.
A mi? Mi iu dalje čekamo. Valjda ćemo nešto i dočekati.

Vodja ekspedicije
Dragan Jaćimović

P.S. Nedostaju nam ovde Dragan, Sale, Banči, Šime, Keno, Ron… ljudi koji su svojim vedrim duhom pravili sjajnu atmosferu na mojim ekspedicijama. Možda bi nam i sada doneli vedro nebo iznad Manaslua. Ko zna …