Konačno sunce da obasja naš kamp. Ali na kratko.
Izmedju 04h i 10h imali smo kratak period plavog neba iznad nas i naravno iskoristili smo ga na najbolji način. Prvi tim je u tom periodu uspeo da ispenje famozni kuloar i najnebezbedniju deo na putu ka C2 (6700mnv).
Za to vreme stigli su do 6200mnv, da bi kasnije usporili jer je krenuo da pada sitan sneg. Javili su radio vezom iz C2, da su jako umorni ali ipak zadovoljni ispenjanom deonicom. Mislim da smo odabrali najbolji trenutak za uspon na ovoj deonici. Sada su svi gore i posle jednog noćenja, sutra rano se vraćaju nazad.
Drugi tim je danas lagano iz baze otišao u C1. Javili su da je kod njih sve u redu i da ako bude sve kako treba, noćas kreću ka C2. Čekaju moje informacije da bi nastavili dalje. Inače ovde u bazi je vrlo napeto jer su dva tima u pokretu. Puno toga treba kontrolisati i slati informacije, kako penjačima tako i Šerpasima.
Neki nam šalju poruke kako bi trebalo da objavimo imena penjača u timovima i gde se nalaze. Postoji razlog zašto to ne radimo. Veliki je mentalni pritisak svakoga dana. Manaslu nije šala i oni to osećaju. Treba ih pustiti da misle samo o danu koji je pred njima. Slike koje saljemo su i dalje do C1. Sutra popodne, dolazi prvi tim u bazu i donosi sveže fotke.

Vodja ekspedicije
Dragan Jaćimović