Nina je s prijateljima posetila Kamniške Alpe i popela Virensovu smer u Koglu.

Datum izvedene akcije:23.- 24. oktobar 2010.
Učesnici:Nina Adjanin, Igor Skender, Miodrag Skender, Rade Obradović, Petar Kostić Lokacija noćenja:Hostel Simbol u Ljubljani, Dom u Kamniškoj Bistrici, Bivak pod Grintovcem
Tip akcije:Ljubljanski maraton, 42195m, penjanje u suvoj steni

Izvedene akcije: Ljubljanski maraton, 42195m, Petar i Rade Kogel, Virensova, IV+/III, 160m

Prevoz: auto
Opis akcije:
Nakon petnaestogodišnjeg iskustva trčanja polumaratona i nakon namenskih osmonedeljnih priprema, Rade i Pera su se odlučili na korak dalje. Priliku su iskoristili u Ljubljani i istrčali svoj prvi maraton! Tako su postali prvi članovi kluba koji su istrčali 42195m i pokazali da treninzi trčanja nisu samo priprema za planinarenje već i cilj za sebe. Pero, Rade, SVAKA ČAST!

Nina, Skedža i ja smo se odlučili na nešto opušteniju varijantu. Južna stena Kogla je jedna od retkih u planini koja je u ovo doba godine suva i super atraktivna.

22.10. Put do Ljubljane. Obilazak Iglu Športa. Koristimo priliku za kupovinu opreme na velikom popustu nastalom usled poplave magacina. Sledi vožnja prema Kamniškoj Bistrici, a usput stajemo u Domžalama gde večeramo sa dragim prijateljem, Silvom Karom. Silvo je pokušavao da nas odvrati od ideje da idemo u Alpe i da nas ubedi da idemo kod njega kući u Osp, ali bili smo tvrdoglavi :)

23.10. Budjenje u 7h. Još uvek je mrak. Pera vozi Ninu, Skedžu i mene do donje stanice teretne žičare i vraća se s Radetom u Ljubljanu. Lako pronalazimo nemarkirani put kroz Gamsov skret i polazimo na 800-metarski pristup. Stena Kogla je isuviše strma da bi se na njoj zadržao sneg :). Iznad nje je “zelo pocukrano”. Ispod stene shvatamo da smo zaboravili skice i opise. Zupanova smer koju smo hteli da penjemo traži “oštar vid” naročito u gornjem delu stene. Odlučujemo da penjemo Zupanovu do velike gredine, a zatim da predjemo u Virensa. Vodim prvi cug sa travnatog stolpića po strmo levo usmerenoj pukotini i vrlo brzo shvatam da nisam u Zupanu. Sledi spust do podnožja i selidba u Virensa koji je najprirodniji prolaz kroz stenu i jedini izbor za nas bez opisa i skice. Rančevi su nam bili teški ne ispod 10kg. Plan je bio bivakovati nakon Kogla u bivaku pod Grintovcem i narednog dana pristupiti na vrh. Strah od zime i gladi nas je navukao da ponesemo puno više hrane i odeće nego što nam je zaista trebalo. Kad nas je video i čuo naš plan prethodnog dana, Silvo nas je pitao da li se spremamo za severnu stenu Eigera :). Virensa penjemo bez većih poteškoća ako izuzmemo teške rančeve i hladnu stenu od koje trnu prsti :). Nakon stene sve je belo. I gore i dole. Oblak preko, snegom pokrivenih Velikih poda, sigurno ume da bude težak orjentacijski problem. Uz pomoć Skedžinog nepogrešivog GPSa lako dolazimo do markacije nakon pola sata hodanja uzbrdo i zatim stazom do bivaka pod Grintovcem. Novi bivak je pravi Rolls Royce medju bivacima :)

24.10. Ujutru se ne vidi prst pred okom i duva jak jugozapadni vetar na 2100m te smo iskoristili priliku da se naspavamo kao retko kada. Odbacujemo ideju pristupa do vrha Grintovca i silazimo 1500m preko Kokrskog sedla do Kamniške Bistrice. Ljubazni gospodin i gospodja nas prevoze od Bistrice do Kamnika, a zatim idemo busom do Ljubljane gde stižemo nedovoljno rano da bismo na cilju sačekali heroje dana – Peru i Radeta koji su za oko 4h istrčali maraton. Sledio je kratak odmor i zatim long way home.

Cela tura je ostala u znaku Perinog i Radetovog uspeha. Nas troje preostalih smo iskoristili priliku za još jedan alpski poduhvat ove godine. Druženje sa Silvom nam je ostalo u najlepšem sećanju. Svojevremeno jedan od najboljih svetskih alpinista, Silvo nalazi inspiraciju u kolekciji planinarskih filmova i radu sa mladim perspektivnim alpinistima kojima je mentor. Tokom našeg boravka u planini konstantno se brinuo o nama. Hvala mu!

Izveštaj napisao:Igor Skender
Galerija:Miodrag Skender