Stepenice do neba, dleto, čekić i kamen. Osmeh na ulici i zagrljaj. Long time didn’t see. Miris peciva kod Hermana. Om mani padme hum iz zvučnika. Kalapathar lodž, mind your head, čvoruga na glavi, Dawa, pogled na Kwangde iz trpezarije, mint tea, Tibetanci na pijaci, soba na drugom spratu, zadnja levo, surya ply, 3442m, bilijar s kuglama koje idu svojim putem, štap umesto bas gitare, muzika, ali naša, preglasna, neke majice po zidovima, ispisane nekim imenima i brojevima…

Kao da je bilo nekad i kao da je bilo tu. Sunčana terasa, internet skoro džabe, oprema skoro original, suveniri, popust za prvu jutarnju mušteriju, pisma iz plavog bureta, opet poridž, Yakovi tužno prolaze, trekeri dolaze i odlaze, jutra što mirišu na kerozin i još mnogo toga i sve to pod samo jednim imenom – Namche Bazar!

P.S. Ovaj izveštaj nije napisan za one koji nameravaju da dodju, već za one koji su bili…

Vodja ekspedicije,
Dragan Jaćimović