Nina i Igor su 18. jula popeli severnu stenu Piz Badile po Cassinovoj smeri, VI+ 800m. Genijalna smer kroz granitni zid kojeg je čuveni Gaston Rebufat svrstao u grupu ”Six greatest north faces of the Alps!”

Datum izvedene akcije:10-31. Jul 2010.
Lokacija noćenja:kampovi u dolini, planinarski domovi u planini
Učesnici:Maja Skender, Miodrag Skender, Boris Skender, Rade Obradović, Petar Kostić, Nataša Skender, Nina Adjanin, Igor Skender
Tip akcije:Visokogorski pristupi, alpinistički usponiIzvedeni usponi:
Jalovec 2645m preko Kotovog sedla
Travnik, severna stena, Debeljakova varijanta Aschenbrennera, VI,A1, 800m
Silvreta, Piz Buin, 3313m F
Piz Bernina, 4050m PD
Bregaglia, Piz Badile severna stena, Cassin, VI+ 800m
Dent d’Hérens 4171m, do rif. Aosta 2800m
Vallis, Bishorn 4153m, F+
Mont Blanc 4810m, do rif. Monzino 2600m

Opis akcije:
Na leto 2010. nastavili smo tradiciju odlazaka u visoke Alpe. Izbor vrhova i alpinističkih smeri menjao se u toku putovanja u zavisnosti od trenutnih uslova na planini. Na kraju, ishod je: 2 nove čuke iz grupe 4000+, 2 smera iz klupskog projekta 12 VELIČANSTVENIH STENA ALPA i nekoliko pristupa na vrhove ispod 4000m.

Zahodni Julijski Alpi

Počeli smo po običaju u Sloveniji. Ishodište je bilo dolina Tamar. Maja, Rade, Skedža, Pera, Nataša i Boris popeli su se na Jalovec preko Kotovog sedla, zelo zahtevnom planinskom poti i sišli istog dana u dolinu.

Igor i Nina popeli su Debeljakovu varijantu Pehara, VI, A1 800m. Pri kraju težina popeli su direktnu varijantu izbegavši Bunker i delikatnu, mestimično krušljivu traverzu u levo. Varijanta je teža, ali sigurnija, VI,A1 uz 2 dodata klina. Ekspresni uspon i silaz okončali su se pivom u Koči na gozdu već u 16h istoga dana.

Usled lošije prognoze na zapadu, ostajemo još jedan dan u Julijcima i pravimo bajk turu do Belopeških jezera i rif. Zachi pod severnom stenom MKMa.

Silvretta

Nadaleko čuveni masiv, najpre poznat po turnom skijanju bio je naša sledeća destinacija. Nakon živopisnog puta kroz Tyrol i Dolomite stižemo na krajnji zapad Austrije s namerom da narednog dana penjemo čuveni Piz Buin 3313m. Lagana šetnja od Bielerhöhe do Wiesbadener Hütte, kao i sam uspon narednog dana bili su odlična prilika za odmor, aklimatizaciju i uživanje u masivu Silvrette. Piz Buin postao je slavan zahvaljujući čoveku po imenu Franz Greiter, studentu hemije koji je prilikom penjanja na Buin daleke 1938. dobio teške opekotine na glečeru. Nakon toga, Franz se fokusira na problem pronalaska hemijske formule koja bi mogla da služi koži kao zaštita od UV zraka. To mu konačno i uspeva, te svoj patent promoviše u vidu kreme za sunčanje pod nazivom Piz Buin koja ubrzo postaje brend, a njegov SPF (Sun Protection Factor) patent koriste i sve buduće SPF kreme širom sveta.

Bernina i Badile

Nakon Zapadnog Tirola, selimo se u Švajcarsku prolazeći pritom kroz Kneževinu Lichtenstein. Opet živopisno putovanje preko nekoliko prevoja od kojih je Julierpass najpoznatiji. Prolazimo kroz St. Moritz i nastavljamo do mesta Vico Soprano u kojem će nam biti baza narednih 5 noći. Nakon jednodnevnog upoznavanja sa dolinom cela ekipa odlazi u brda. Maja, Miodrag, Boris, Rade, Petar i Nataša odlaze u Italiju i sa južne strane penju Piz Berninu, PD 4050m noćivši u rif. Marinelli Bombardieri i Marco e Rosa. Iza ocene PD krije se dosta naporan i nimalo naivan uspon u kombinaciji.

Igor i Nina odlaze u Bondo i pristupaju 1000+ metara do doma Sasc Furä u srcu prelepe Bondasca doline kojom dominira severna stena Piz Badile. Narednog dana Nina i Igor penju jednu od najpoznatijih stena Alpa po Cassinovoj smeri, VI+ 800m. Smer provučena davne 1937. godine kroz granitni zid koji ispunjava sve kriterijume modernog alpinizma i big wall tehnike svakako je bio hit u svoje vreme. Nina i Igor su ušli u smer oko 10:30h i popeli ga za 8h do grebena + 1h do vrha. To je bila dobra ideja jer ova planina ima još jednu neobičnu pojavu – bivak na samom vrhu. Na taj način izbegnuta je gužva prisutna u svakoj popularnoj alpskoj smeri, a noć u bivaku Radeli na vrhu bila je lep doživljaj. Narednog dana sledio je silaz koji je ostao u boljem sećanju od samog uspona. Nordkante, najlepša četvorka u Alpima bio je smer našeg silaza. 1200m abzajla i otpenjavanja po vitkom grebenu bili su pravi šestočasovni kurs spuštanja niz uže :).

U kampu smo se skupili istog dana nakon svojih uspona i zaslušeno se častili Skedžinim roštiljem. Popeta je nova čuka u klupskom projektu Alpi 4000+, a projekat 12 Veličanstvenih stena Alpa bliži je za 1 prelepi korak kraju.

Mont Blanc

Letnje putešestvije po Alpima tradicionalno završavamo u masivu Mont Blanca. Tu je obično najzahtevniji deo letnje ture. Nakon duže analize i konsultacija sa lokalnim vodičima odlučujemo da odustanemo od normalnog uspona na Grandes Jorasses. Smer je objektivno opasna ovog leta nakon dužeg ekstremno toplog perioda. Dom Boccalate je zatvoren zbog nebezbednog pristupa kojeg ugrožavaju komadi leda odlomljeni sa velikog seraka na grebenu. Ubrzo otpada i Grand Combin, a odluka pada na Dent d Herens. Tih dana se vreme u Alpima naglo promenilo. Došlo je do velikog zahladjenja i obilnih padavina. Sneg iznad 2700m. Nakon prvog takvog talasa krećemo na pristup do rif. Aosta, ali vremenske prilike su inertna pojava u planini tako da je razvedravanje u dolini bila navlakuša za stanje na visini. Do doma dolazimo potpuno mokri usled jakog vetra i snega koji pada na 2500+ metara. Narednog dana ni ne pokušavamo uspon jugozapadnom stenom Dent d Herensa, a austrijska naveza koja je pokušala uspon odustala je nakon nekoliko sati penjanja po steni na koju je nalepljen novi sneg. Sledio je povratak kroz lepu zelenu dolinu do parkinga i nazad u kamp.

Pera, Rade i Nataša odlaze za BG, Skedža, Maja i Boris idu u Vallis, a Igor i Nina ostaju u masivu Mont Blanca.

Vallis

U celim Zapadnim Alpima vlada nestabilno vreme uz jak NNW vetar i česte snežne padavine. U takvim uslovima nijedan uspon nije lak. Takav je bio slučaj i sa usponom na Bishorn, 4153m F+ kojeg su Maja, Boris i Skedža izveli u masivu Weisshorna. Za tu ocenu prilično naporna tura okončana je uspešno nakon 2 dana. Prozor lepog vremena se brzo zatvorio te su naredna 2 dana proveli šetajući u dolini.

Za to vreme Igor i Nina su imali pogled uprt u Mont Blanc. Visoke šamoniške severne stene su otpale iz prvobitnog plana usled snežnih padavina krajem juna kao i ovih novih s kraja jula. Sa te strane planine je duvao jak vetar na visini te su za uspon bili solidni uslovi jedino u kraćim južnim stenama koje nam nisu bile ambicija ovog puta. Rezonski se naše želje sele na južnu stranu planine gde je i stari poznanik, Centralni steber Freney:). Nakon dodatne aklimatizacije na Valle Blanche, Nina i Igor odlaze u Monzino nadajući se usponu na Mont Blanc narednih dana. Na žalost, nevreme je potrajalo duplo duže nego što je predvidjeno, a njegove posledice su ipak bile prevelike da bismo se upustili u uspon jednom od najtežih smeri na vrh. 3 dana i 2 noći čekali smo da se konačno otvori vreme za pristup bivaku i uspon na vrh. Kad se konačno razvedrilo, stena je izgledala kao da smo u Himalajima u monsunskoj sezoni. Ni to nije bilo dovoljno za odustajanje, ali kad je bilo definitivno da nemamo 2 vezana sunčana dana, jedan za koliko-toliko sušenje stene, a drugi za uspon, morali smo reći zbogom do sledećeg pokušaja. Šteta… A bili smo ubedjeni da imamo dane za uspon.. Barem prema prognozi… Ali Freney je to. Kad sve saberemo, nismo se smeli upustiti u trasiranje vrlo zahtevnog pristupa i penjanja kroz steber u kojem ima novog snega znajući da nas goni novo nevreme. Ovu stranu planine ionako ne bije baš lep glas kad su u pitanju vremenske nepogode. Sve u svemu, imali smo vrlo prijatan boravak u Monzinu, družeći se s fenomenalnom porodicom iz Courmayera koja radi u domu. Imali smo i čast da upoznamo i prozborimo koju sa svetskom legendom Cristoph Profit-om koji je vodio klijenta iz Japana na Pic Luigi Amedeo.

Nalazimo se u dolini Aoste sa Skedžom, Majom i Bokijem te nastavljamo ka BGu. Cela tura je prošla odlično. Upoznali smo nove masive, izvršili nekoliko lepih i teških uspona, dobili nove vrhove-dužnike i iznad svega, lepo se zabavili!

Izveštaj napisao:Igor Skender