Ovakvi dani postoje da bi vas uništili ili još više ojačali za sva buduća životna iskušenja. Od kada dolazim na Himalaje, a ima tome puno godina, ovakav dan nisam doživeo. Čini mi se da sam danas naučio toliko koliko za sve prethodne ekspedicije. Ukratko, sinoć je sve bilo gotovo, jer je većina ekspedicija rešila da odustane. U tom trenutku Šerpasi su rekli takodje – ne. Ali Henri Tod i ja nismo mislili tako. Posle silnih pregovora stari as je uspeo da ubedi još jednu ekspediciju da nam se pridruži kako bi zajednčki postavili fikseve do C3 (7450m). Sami nismo to u stanju da uradimo.
Posle naše odluke da nastavimo, odjednom nekoliko njih se predomislilo i sada žele da penju vrh, ali tek posle nas. Mudro, nema šta. Mi smo danas takodje uspeli da obnovimo naš uništeni C2 (6700m) tako da već sutra u njemu može da se boravi. Naša druga grupa se pridružila prvoj u C1 (5800m) tako da će sutra rano pokušati zajedno da stignu u C2. Prethodnu noć smo imali nešto oko 20 cm novog snega, što je prihvatljivo, a narednih dana zahvaljujući severozapadnom vetru vreme bi trebalo da bude mnogo bolje.
Nadamo se.
Videvši da se iz sata u sat odluke menjaju i da je situacija oko našeg uspona veoma neizvesna, Zdena je prokomentarisao: “Vodjenje ekspedicije na Manaslu je kao rešavanje jednačine sa hiljadu nepoznatih!”. Pa i nije daleko od istine. Juče su naše šanse da popenjemo Manaslu bile 0%, ali već danas mislim da su nam šanse 50% da će neko od članova ekspedicije biti na ovom preceptor vrhu.
Jutros je još jedan član ekspedicije ostao u bazi. Zoranu Mitroviću se pokrenuo kamen u bubregu i za njega je ekspedicija završena. On je u baznom kampu i sačekaće ostatak tima da se vrati sa planine.
Dakle posle Gafe, koji je odustao jos pre petnaestak dana, i Zoran zbog zdravstvenih razloga ne može da nastavi upon. Ostalih deset članova ekspedicije hrabro ide dalje.

Vodja ekspedicije
Dragan Jaćimović